Чувар успомена на Латиф-агу

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Нема човека у Босни и Херцеговини а да није чуо једну од најлепших севдалинки „Пут путује Латиф-ага са јараном Сулејманом”. Али, мало је оних који знају оригиналну верзију ове песме и њен историјат. Чувар ове песме и сећања на Латиф-агу и његовог јарана Сулејмана је Ирфан Тетарић, његов унук из Челинца.

– Мој деда Латиф-ага је завршио трговачку академију и отворио трговину у Челинцу. Његов дућан је један од најстаријих у овом месту. А његов отац Абдурахман био је међу првим власницима дућана у Бањалуци – прича Ирфан Тетарић и појашњава историјат севдалинке:

– Када је Аустроугарска монархија анектирала Босну и Херцеговину 1908, дошло је до бунта бошњачко-муслиманског народа. Многи су хтели да се иселе у Турску, али је одлучено да се у њу упути делегација, коју је предводио мој деда. У делегацији је био и бањалучки трговац Сулејман Селман. Пред полазак је спевана песма „Пут путује Латиф-ага са јараном Сулејманом”. Она је добила на значају после повратка мог деде из Турске.

Ирфан Тетарић додаје да је Сулејман остао у Турској. По повратку делегације из Турске, Латиф-ага је поднео извештај, чија је основна порука била да нема смисла одлазити из своје у туђу земљу, јер су исељеници добијали кућице и мало земље. Наш саговорник наглашава да песма „Пут путује Латиф-ага са јараном Сулејманом” није само севдалинка, већ и патриотска песма, која је одиграла значајну улогу у одвраћању Бошњака да се иселе из Босне.

– Ова песма је у рангу песме „Остајте овде” Алексе Шантића – сматра Тетарић, који нам је, са супругом Зелкидом, отпевао оригиналу верзију песме:

„Пут путује Латиф-ага/ са јараном Сулејманом / Мој јаране, Сулејмане / Је л’ ти жао Бањалуке / Бањалучких теферича / Крај Врбаса акшамлука / Јест ми жао Бањалуке / Бањалучких теферича / Кул махале Дервишића / И чардака Тетарића / И Побрђа Ђумишића / И текије Хаџкадића”.

Тетарић нам је показао и књигу у којој су имена људи којима је Латиф-ага давао робу на вересију. У њој је, истиче Тетарић, око 80 одсто Срба, што говори о добродушности његовог деде. Латиф-ага је умро 1957. године у Челинцу и тестаментом му је оставио све имање.

Наш саговорник је био наставник историје и у два мандата директор школе у Челинцу.

– И данас ми је жао због распада Југославије – каже, не кријући тугу, и додаје да је у духу толеранције и љубави васпитавао своје ученике и своју децу.