Грамофони нису нестали

Грамофони и плоче никада нису отишли са сцене. Напротив, и код нас, као и у свету, стичу све већи број поклоника, отварају се нове продавнице плоча, оживљавају замрзле берзе плоча, увозници аудио опреме све чешће одлучују да купцима понуде и грамофоне и грамофонску опрему, у огласима се нуде половни грамофони – од оних старинских са трубом до врхунских који коштају и неколико хиљада евра.

– Ни грамофони ни плоче никада нису нестали са тржишта. За време кризе прешло се на дискове јер је било далеко једноставније преснимити музику. Сада се враћају плоче а дискови одлазе са сцене. Људи су заборавили називе песама, памтили су само бројеве на диску. А диск је био помак од музике – сматра Игор Глигоров, један од ретких произвођача уникатних грамофона код нас, и додаје да се враћамо корену, самој музици.

– Индустрија и тржиште поново се окрећу плочама као ултимативном носачу звука и убеђен сам да ће винили бити једини медијум на којем ће остати музика.

Машински инжењер по струци и заљубљеник у музику, Глигоров је почео да израђује грамофоне након десетогодишњег избивања из земље, а 2005. и хоби претворио у посао. Потекао, како каже, са оне чувене берзе плоча у Студентском културном центру у који су једном недељно навраћали познаваоци музике и велики заљубљеници у ову уметност, не само да би купили неки винил већ да би се дружили и размењивали искуства, данас, углавном, своје грамофоне продаје управо тим посетиоцима СКЦ-а.

– Грамофона има и у нашим продавницама а још више су у понуди преко огласа. Има их од 15 евра па навише, до 500 евра. Цене грамофона које израђујем од делова старих, као и неких других уређаја, иду од 500 до 2000 евра. И, има купаца. Неки купе оно што сам већ урадио, некима радим по поруџбини. Неко тражи мали грамофон, неко у облику цвета – истиче наш саговорник и додаје да има и грамофона који делују модерно, а неки пак старински.

– Или, неко донесе стари грамофон па га преправим, допуним. Користим медијапан, иверицу која је предвиђена за бацање. Сав тај материјал уз одређену обраду може и те како да буде искоришћен – прича Глигоров који управо ради серију грамофона намењену европским купцима.

На питање колико времена му је потребно да изради један грамофон, каже да не зна одговор.

– Све зависи од инспирације, материјала, техничких услова. Некада направим за седам дана а серију коју планирам да извезем радим годину и по. Један грамофон у више различитих боја. Европско тржиште је доста развијено и овакви производи су тамо јако цењени – објашњава Глигоров који је већ неколико година са својим уникатима учествовао на хај-фај сајмовима где их је публика добро прихватила.

С. Чикарић

-----------------------------------------------------------

Добар начин за зараду

Дискови полако одлазе у прошлост јер су се појавили из чисто практичних разлога. Не зато што су омогућавали најбољи запис звука већ због тога што су велике корпорације нашле начин да зараде паре на истом материјалу. Дигитални формат никада није дорађен до краја. А како техника све више напредује, сада на телефону, на пример, може да се сними квалитетнији звук него на цедеу – сматра Глигоров.

-----------------------------------------------------------

Тешко до игле

Иглу за стари грамофон тешко је наћи. Могуће је само преко интернета, а ја их налазим у иностранству. По продавницама се продају игле за нове грамофоне, али доста су скупе. Број произвођача у свету доста се смањио – каже Игор Глигоров.