Старосрпски и новосрпски

Неки мисле да је све ново, или бар неуобичајено, боље од познатог и освештаног дугом употребом, било да је реч о језику било индустријским производима, па чак и о идејама.

Кад је реч о српском језику, један од извора новог свакако су стране, пре свега енглеске речи, од којих би многе могле да се замене нашим, јер ако се овако настави, онима који не знају енглески биће потребан речник при читању наше штампе и превода страних филмова на телевизији. Ево неколико примера: мејтинг, лизинг,тајминг, тајмаут, офис, пи-ар, фаст фуд, чиз кејк, копи пејст, пет шоп, фор сејл, секонд хенд итд.

С друге стране, многе укорењене српске речи и конструкције нестају уступајући место онима уобичајеним у говору Хрвата. Употреба прилога након уместо после, ни из близа не смета као након што, уместо пошто, после и сл., које имају и временско, и често узрочно значење. У неким случајевима, пак, нова употреба неких речи доводи и до забуне. Светло је било придев, а светлост именица (сада је, често, мада срећом, не увек) постало именица. До забуне може такође довести придев лаган, који сада има тенденцију да значи: онај или оно што није тешко. Уместо лака храна, или лака хаљина, сада имамо лаган корак, па се не зна да ли је реч о кораку који није брз или није тежак. Бекство је постало бег, заказати сада често значи отказати (не извршити неку обавезу). У последње време приметно је да се за станицу тролејбуса и аутобуса употребљава реч стајалиште, док она код Срба, али и код Хрвата, значи гледиште, тачка посматрања, а ређе, нарочито у говору Срба, она значи место где нешто стаје или стоји, али се не односи на средства јавног превоза. Наказни ,,хрватски” германизам за плус глагол у инфинитиву све чешће се среће и код нас, па у излозима радњи са прехрамбеним производима читамо за понети!

И у штампи и на телевизији налазимо упуцати, успаничити се, у свим могућим значењима, понекад праизведба уместо премијера, а као врхунац, несрећно сковану реч донор и донирати која, срећом, није ушла у општу употребу.

Познато је и да се мање-више у свим језицима придев који означава нешто негативно, у највећој мери, употребљава за појачавање речи која значи нешто позитивно, нпр: страшно леп-а, страшно занимљив-а и сл. Међутим, у неким преводима филмова на телевизији налазимо проклето плус нешто добро, лепо (проклето занимљив), што вређа и најмање пробирљиво осећање за језик. То исто вреди и за придев очајнички чија употреба понекад делује комично. Ту су и речи гардероба, увек у значењу одело, и осмислити, када треба рећи смислити, изумети и сл. Граматичке грешке су ређе, али их има (сво, донешен, спашен).

Посебан проблем представљају речи-паразити које се стално јављају и то у различитим или неодређеним значењима. Такве су речи: локација и лоцирати, шанса, опција, сценарио. То су готово увек стране речи којима, рекло би се, они који их ревносно употребљавају надокнађују слабо или никакво знање страних језика. Ту су и аболирати и аболиција који не значе ослободити и ослобађање него укидање (аболиција ропства). Исто тако, некима врло драга реч ингеренција не значи право, компетенција него мешање! Осим ако нећемо да стварамо србо-латински.

Један од начина кварења српског језика јесте и употреба по облику исте речи, али у другом значењу. Глагол погледати значи бацити поглед (,,Погледај му на обућу, па га пусти у кућу”, Вук, Пословице). Сада све чешће налазимо: погледати неки филм, неку изложбу.

Сведоци смо и превођења са српског на хрватски, бошњачки, црногорски. Хоће ли се једног дана са ,,старог српског” преводити и на српски ,,новоговор”?

Професор универзитета