Давос у Мрдуши Доњој

Свет је од прошле недеље богатији за два Давоса. Један је окупио светску, а други нашу елиту – што привредну, што политичку. Али само је на једном Давосу забележен удружени напад на гувернера централне банке, шта мислите, где је то могло да буде?

Ма да, то је било код нас. Где би другде камере јуриле губиташе тешке категорије, редом их питајући, шта мисле: како водити ову земљу – и зашто? А и предлози су били оригинални, нарочито они о девизном курсу.

Сад, за мање упућене, ред је да најпре кажем уџбеничку истину која гласи да девизни курс у ствари има улогу казаљки на сату, док је цела мудрост унутра, у оним опругама. Ако се механизам покварио – казаљке за то не могу бити криве! Али криве су баш казаљке, општи је био закључак, а највише је крив гувернер, који је задужен за њихово одржавање и подмазивање. Није крив ни министар финансија, који је исплатио све оне субвенције и незарађене плате – па направио фискални дефицит. Нити је крив министар привреде који је сваког страног инвеститора частио са по пар хиљада евра по радном месту – па дефицит још продубио. Нити су криви судови што губиташе нису превели у режим стечаја него у Србији царују зомби-предузећа – због чега дефицит расте, а курс почиње да лудује. И стварно, како би сад судство било криво? Они, људи, раде како им се одозго каже, где је ту њихова одговорност?

Тако да је постигнута општа сагласност. Готово сви привредници (иначе увозници, наравно) изјавили су у камере да је проблем у томе што је гувернер могао да прода више резерви и тиме јаче одбрани динар – а није. Јер, стварно, зашто би привредници бринули о девизним резервама? То је посао гувернера, да чува резерве и поверење у централну банку, шта се то привредника тиче? Само, онда не би требало да их се тиче ни режим девизног курса, размишљам.

Међутим, не. У Србији важи принцип – што си лошији у свом рођеном послу, све гласније размишљаш о питањима од ширег друштвеног значаја. Ево, гледајте рецимо изјаве директора Србијагаса – пуне новине. Овај привредник, јавности познат као бивши власник локалне ТВ станице (запамћене по слободним ноћном програму), од фирме Србијагас са профитом од 2,8 милијарди у 2008. години, до краја 2010. године направио је губитак од укупно 13,4 милијарде динара. А кад крајем марта добијемо податке за 2011. годину, верујем да ћемо се још пријатније изненадити. Но, то је само привид, каже директор, суштина је у томе да се Србијагас понашао као фонд (за развој, вероватно) и успешно реструктурирао неколико пропалих фирми. Које сада могу добро да се продају.

И сад, размишљам, ако ништа не привуче стране инвеститоре, ово ће нам бити последњи адут, треба ову изјаву чувати. Страни инвеститори, познато је, воле да улажу у земље где се државне фирме понашају као вреће без дна, а рекордери међу губиташима објашњавају народу и самима себи да су сјајно обавили посао – и опет ће, ако буде прилике.

Али ту није крај свим чудима са српског Давоса. Ево, рецимо, директор ИТМ-а, јавности познат као један од српских тајкуна (и увозника – има ли других?) жестоко је критиковао не само гувернера, већ и српски неолиберални модел. Који је, како је опште познато, мајка свих наших проблема. И сад, све да јесте тако, остаје питање по ком су се то моделу наши тајкуни обогатили, и то без стимулативне политике државе и институција попут развојне банке, што сада листом заговарају. Никако ми није јасно зашто – са пуним правом – не траже те стимулације од држава у којима плаћају порез на имовину и где су им уосталом и седишта него навалили на нас, јадне, никако то да схватим.

Ни остали гости Давоса нису били ништа мање спектакуларни. Од министра Петровића смо сазнали да у Србији нема монополиста иако политичари то тврде „када покушавају да правдају своје неуспехе”. Није, значи, монополиста ни Викторија група, због које је две хиљаде малих фирми одлетело у стечај у тренутку када је ова влада решила да све субвенције (уместо сељацима ) почне да уплаћује на рачун именоване велике фирме. Али шта сад, ако министар каже монопола нема – јасно је да их нема!

Заблистала је и академска струка, да не заборавим, то је било баш добро. Лавини напада на гувернера придружио се и професор Шеварлић са Пољопривредног факултета, подсетивши српску јавност да оваква политика курса онемогућава извозне шансе српске пољопривреде. Како пад динара може да штети извозницима, када им иде у прилог, остала је, нажалост, тајна.

Али биће још Давоса у Србији, сазнаћемо и то, ако буде среће.