Гимназија у Будимпешти привлачи ђаке из Србије

Уче по мађарским законима, али су распевани и разиграни на српски начин. У строгом центру Будимпеште, под кровом лепе, старе зграде, налази се једина школа ван Србије у којој се настава организује на српском језику, а која је део система јавног образовања.

Српско забавиште, основна школа, ђачки дом и гимназија „Никола Тесла” део је мањинског система јавног образовања Мађарске, финансира се из државног буџета, ради се по мађарским наставним плановима и програмима, објашњава директорка ове образовне установе Јованка Ластић.

Школу похађа нешто више од 300 деце, 44 у обданишту, око 80 у основној школи, док остатак и највећи део укупног броја чине гимназијалци који су ових дана с директорком и својим професорима у посети Земунској гимназији.

Под овим именом школа постоји од 1993. године, добро је позната међу Србима у Мађарској, али све популарнија постаје и међу младима у Србији и окружењу.

– Све је већи број пријављених из Србије, ове године смо имали, што никад пре није било, троструко више кандидата него што можемо да примимо, јер имамо ограничен број места у ђачком дому. Пошто је настава на српском језику, ђаци су из готово целог окружења: осим Србије, превасходно Војводине, али и Шумадије, пошто имамо једну већу групу из Крагујевца, долазе нам и из Републике Српске, Хрватске, Црне Горе, а на овогодишњем пријемном испиту пријавио нам се и дечак из Беча. Може се рећи да смо нека врста средњоевропског средњошколског образовног центра или нам је бар амбиција да као такви будемо препознатљиви – истиче Јованка Ластић.

Срби из Мађарске уче мађарски језик и књижевност као обавезан предмет, док млади који долазе из других земаља мађарски уче као страни језик.

– Ми смо амбасадори српског народа у Мађарској. У тој нашој мисији нам треба подршка матице, често не у финансијским средствима, него у неким техничким олакшицама, неретко наилазимо на затворена врата, али се сналазимо. Чини ми се да у Србији још увек више функционишу неформални канали него институционални, али надам се да ће то бити другачије – каже Јованка Ластић.

Жеља јој је, на пример, да и њени ђаци добију могућност да учествују на такмичењима у Србији, провере своје знање и „одмере снаге” с вршњацима у математици, али то за сада није могуће.

По завршеној гимназији, неки од ових будимпештанских гимназијалаца бирају да студирају у Србији и без већих проблема полажу пријемни испит на нашим факултетима.

Други се опредељују за мађарске факултете, али и за високошколске установе у различитим градовима Европске уније будући да им није потребна нострификација гимназијске дипломе.

Ј. Чалија

-----------------------------------------------------------

Симултани преводилац мађарског председника

Занимљива је и биографија директорке: која је неформални српски министар образовања у Мађарској.

Јованка Ластић, Српкиња из Мађарске, студирала је медицину у Београду, радила као хирург ортопед, игром случаја постала директорка школе, а данас је и председница Одбора за школство Самоуправе Срба у Мађарској.

Ангажују је и као симултаног преводиоца, редовно је, на пример, пратила мађарског председника Ласла Шољома када се састајао с представницима наше власти, често је преводила и председнику Србије Борису Тадићу.

Раније је преводила приликом званичних сусрета и некадашњем председнику Ференцу Мадлу, који је преминуо пре неколико месеци, а с његовом женом се чак и зближила, па је неколико пута позивана на поподневни чај у председничку резиденцију – једном приликом дошла је у посету с теглом ајвара.