Стари нови свет

Живимо у доба перманентне технолошке револуције, напредак постаје све бржи, свет улази у нову еру, нова економија нас уводи у постиндустријско друштво…
Овај, већ уобичајени опис наше цивилизације из завршнице прошлог који је још више наглашаван на почетку овог века, велика је заблуда: модерни свет је много мање модеран него што се то чини на први поглед и у шта све више некритички верујемо. Упркос мноштву нових изума, ниједно старо технолошко постигнуће није застарело, нити сасвим одбачено. Уствари, највећи део новог у суштини је само разрада, комбиновање, препакивање или нови начин коришћења старог.

Ово су основне тезе књиге "Шок старог – технологија у глобалној историји од 1900. до данас", британског историчара науке Дејвида Едгартона, која је управо имала своју премијеру и која ових дана добија глобални публицитет, подстичући дебате о прогресу (и континуитету), из једне нове перспективе.

Врли нови свет почива на старим темељима, поручује британски научник. Наш поглед и наше поимање технолошког напретка замагљени су заводничким чарима иновација и популарних изума, од компјутера до мобилних телефона. Ново нас тако преокупира више него што његова стварна важност то заслужује.

Професор Едгартон нуди мноштво аргумената и провокативних поређења за своју главну тезу. Још живимо, подсећа нас, у свету у којем се копа угаљ (откриће бронзаног доба) и возе аутомобили са четири точка и моторима на унутрашње сагоревање (19. век). Расте тонажа бродова (коришћених још од јутра цивилизације), трошимо све више челика (први пут употребљен још пре нове ере, папира (стари Египат), цемента (1700. у данашњем саставу). Расте и укупан број годишње објављених књига: принцип отиснутих симбола који чине речи, најефикаснији је систем преношења и чувања знања и размене идеја још од античке Грчке. Од 1960-тих сваке године у свету се произведе више бицикала него аутомобила; у првој деценији 21. века и даље увелико користимо изуме из првих деценија 20-ог: слушамо радио, идемо у биоском, гледамо телевизију.

А шта је с интернетом? Интернет је бриљантна иновација коју нам је у наслеђе оставила завршница прошлог миленијума, али, пита се професор Едгартон, није ли суштина интернета само у томе да другим средствима брже обављамо ствари које смо већ раније радили. Зар интернет није омогућио стварање "глобалног села"? Јесте, али зар тај појам није прославио Маршал Маклуан још 1962? Допринос интернета глобализацији? Важан, али, тврди аутор "Шока старог", за глобализацију су много заслужнији телефон и авионски саобраћај од дигиталних комуникација рачунарима. Електрична струја је много више променила начин живота и цивилизацију од компјутера и интернета.

Рикша и шиваћа машина су подједнако у средишту цивилизације 21. века као што су то авион или микрочип. Бил Гејтс, оснивач најпознатије софтверске корпорације света, данас јесте најбогатији појединац на планети, али одмах иза њега је Ингвар Кампрад, оснивач фирме "Икеа", која прави једноставан, сврсисходно дизајниран – дрвени намештај!

Један од разлога нашег помало замагљеног погледа на стварне димензије и прави значај технолошког напретка је у околности да технологија ствара сопствену пропаганду, коју подстичу системске норме – императиви иновирања у функцији економског раста – али и већ поменуто дејство иновација на масе: оно што је гламурозно није увек важно, нити је оно што је важно увек гламурозно.

Ништа од старог не застарева коначно: поједини изуми ("технологије") нестају, па се опет враћају: гиљотина је тако много више коришћена у нацистичкој Немачкој 1940-их, него после Француске револуције 1790-их (када је стекла своје име и "славу"). Кондом је током 1960-их узмакао пред антибеби пилулом, да би га васкрсла глобална епидемија сиде и потреба за безбедним сексом. Војни бомбардер Б-52, који је дебитовао 1954, није изгубио на стратешкој важности и задржаће је, верује се, бар до 2040.

Технологија ослобађа или поробљава, два су најчешћа клишеа о овој врсти прогреса. Између те две крајности, кључно питање је да ли је свет, захваљујући технолошком напретку постао бољи, безбеднији и одрживији? Технолошки допринос развоју није споран, али су исто тако уочљива и изневерена обећања.

Обећавала је, ако се подсетимо кроз историју, да ће искоренити сиромаштво, донети планетарни мир, обесмислити границе и нације… Атомско оружје је данас под све мањом контролом и на "сату пропасти", који једна група научника у Чикагу одржава још од 1947, велика казаљка је пре неки дан померена за два минута унапред, на "пет до 12". Индустријализација је за нуспроизвод имала глобално загревање које је све реалнија претња самом опстанку живота каквог данас знамо…