Профил возача који чини прекршаје

Саобраћајне незгоде су резултат људске грешке и сложене комбинације елемената који укључују људско понашање, стање возила и инфраструктуре. На њих се може утицати једино дељењем одговорности између корисника – возача и оних који обезбеђују и одржавају саобраћајни систем.

Незгоде се дешавају свуда, мада се последњих година међуземљама лидерима по броју саобраћајних несрећа појављују Индија и Кина, иза њих су Бразил, афричке земље, нарочито Нигерија, као и земље Латинске Америке. С друге стране, скандинавске земље предњаче по броју истраживања и умешности спровођења медијских кампања у вези са безбедношћу саобраћаја.

Саобраћајну незгоду упрошћено можемо приказати и као суму грешака и кршења правила. Понашање возача можемо схватити као скуп одређених навика, склоности и емоционалних реакција приликом вожње. Имајући у виду да смо земља у транзицији јасно је да многи фактори утичу на неприлагођено и опасно понашање при вожњи. Нарочито велики број незгода чине бахати и млади возачи. Њих одликује негативан став према саобраћајним прописима и потцењивање ризика. То подразумева: прекорачење брзине, пролазак кроз црвено светло, одржавање непрописног растојања међу возилима, игнорисање саобраћајних знакова, престројавање без провере мртвих углова, вожња под утицајем алкохола или наркотика, уз конзумирање цигарета, у поспаном стању, некоришћење појаса, непажњаи слично. Ово важи за све учеснике у саобраћају, без обзира на узраст. За неке младевозаче су карактеристични: вожња ноћу, викендом, уз слушање гласне музике, употреба мобилних телефона током вожње, вожња под утицајем алкохола или наркотика, у друштву вршњака, у неисправном или лоше одржаваном возилу.

Ако изузмемо стање саобраћајне инфраструктуре и непоштовање прописа, поменути елементи ризичне вожње не могу се комплетно објаснити без увођења биолошких и психосоцијалних фактора. Наиме, у узрасту од 18, а по некима и до 25 година, развој људског мозга није сасвим завршен, а поготово оних области фронталног лобуса које учествују у „извршним” функцијама као што су планирање понашања и акција, контрола импулса, резоновање и интеграција информација. Ово нас доводи у везу са структуром личности која утиче на ставове и мотивацију, који даље утичу на склоност ка кршењу правила. Овде у игру улазе и полне разлике:уочене су позитивне везе између нивоа тестостерона и тежње за сензацијама, што пружа објашњење зашто су мушкарци више склони ризичној вожњи и зашто учествују у већем броју саобраћајних незгода него жене.

Оно по чему се људи разликују је и степен самоконтроле. Основна карактеристика особа са ниском самоконтролом је тежња да се сопствене жеље задовоље брзо и на лак начин, по цену учешћа у ризичним активностима. Они су егоцентрични, импулсивни, склони авантуризму, неосетљиви за потребедругих људи. Међутим, рани показатељи склоности ка ризичној вожњи могу се регистровати неколико година пре њиховог конкретног испољавања, што је од велике важности за превенцију.

И на крају, за један број незгода одговорно је и лоше ментално здравље, повезано са тежњом ка самоповређивању, а како се незгоде могу сматрати као вид самоповређивања, показало се да је број саобраћајних незгода већи код појединаца који су покушали суицид. Општи симптоми лошег менталног статуса укључују депресију или анксиозност, несаницу, лошу концентрацију, што све може погоршати психомоторне и сазнајне функције и тиме нарушити способност управљања возилом.

Како изгледа профил возача који чини прекршаје?Млад мушкарац, са великом пређеном километражом, који себе сматра бољим од других возача; не препознаје и не признаје лоше последице својих поступака и не сматра да ће оне изазвати неодобравање околине (родитеља, пријатеља, познаника), тешко му је да престане да крши правила и показује љутњу према другим учесницима у саобраћају, што се огледа у кршењу законских прописа (прекорачење брзине, одстојање), или у агресивном понашању према дугима (употреба сирене, нагло претицање итд.).

Иако се саобраћајне незгоде не могу избећи, њихов број се може редуковати одређеним акцијама. Највећи проценат смањења броја саобраћајних незгода, која год врста акције да се примени, износи око 30одсто.

*Ванредни професор саобраћајне психологије на Саобраћајном факултету у Београду