Највећа очекивања од инвеститора

Добијање статуса кандидата за чланство у ЕУ одлична је вест за Србију. Међутим, са економског становишта, тренутаку коме је Србија добила статус кандидата врло је неповољан, пре свега због економске кризе и неизвесности дешавања у еврозони. Корист од добијања статуса кандидата била би много већа да је Србија постала земља кандидат пре избијања светске економске кризе.Ипак, и у времену кризе, када је број потенцијалних инвеститора мањи, статус кандидата може пресудно утицати на њихову одлуку да инвестирају баш у Србији. Ранија искуства показују да статус кандидата за чланство у ЕУ доноси највише користи кроз инвестиције, и то далеко веће од самих претприступних фондова. Рецимо, у Хрватској од 2004. године, када је добила статус кандидата, до 2008, стране директне инвестиције су се утростручиле – са 1,4 на 4,2 милијарде евра, а у Бугарској и Румунији су се увећале чак осам до девет пута. Да би до овог раста страних инвестиција дошло и у Србији, будућа влада мора додатно да унапреди пословно окружење. Отварањем преговорао чланству у ЕУ и, што је још важније, применом усвојеног законодавства, Србија ће почети са спровођењем кључних реформи у процесу изградње тржишне економије као и са унапређењем способности домаће приведе да издржи конкурентски притисак на јединственом тржишту ЕУ.

Поред могућности у погледу привлачења већег нивоа страних инвестиција, статус кандидата у јавности се често повезује са добијањем већих финансијских средстава из претприступних фондова. Тренутно наша земља добија из ових фондова око 200 милиона евра годишње и тај износ је утврђен до 2014, тако да кандидатура Србији неће донети веће износе по том основу. Треба напоменути да Србија користи претприступне фондове ЕУ још од 2000. године кроз програм ЦАРДС за период 2000–2006 и ИПА за период 2007–2013. Пре добијања статуса кандидата Србија је могла да користи ова средства за реформе у процесу транзиције и изградњу нових и јачање постојећих институција које би требало да примењују законодавство усаглашено са стандардима ЕУ. Такође, део средстава је био усмерен на прекограничну сарадњу са суседним земљама. Добијањем статуса кандидата Србија добија могућност да већи део расположивих средстава из ЕУ фондова усмери и на пројекте намењене регионалном развоју, развоју људских ресурса и развоју пољопривреде и села. Иако у овом тренутку не доноси већа средства, статус кандидата за чланство у ЕУ има много већи значај за одређивање висине претприступних фондова намењених Србији у новом седмогодишњем буџетском циклусу ЕУ (од 2014. до 2020), о коме се управо преговара. Према предлогу Европске комисије, земље западног Балкана требало би у новом циклусу да добију око 14 милијарди евра.Иако још не постоји алокација овог новца по земљама, извесно је да ће износ за Србију бити нешто већи него сада управо због статуса кандидата за чланство у ЕУ.

И искуства земаља које су 2004. и 2007. године приступиле ЕУ показују да су износи средстава из претприступних фондова ЕУ расли из године у годину, док је до драстичног пораста износа дошло тек уласком у ЕУ, када су износи увећани и до десет пута. Практична искуства осталих земаља показују да је припремна фаза земље кандидата за чланство у ЕУ од огромног значаја за стварање ефикасних капацитета за њену способност апсорпције фондова ЕУ.

На крају треба рећи и то да статус кандидата за чланство у ЕУ није лек за све, али он пружа многобројне развојне могућности за земљу која је тај статус добила. Међутим, да ли ће те могућности бити ваљано искоришћене искључиво зависи од способности земље кандидата да спроведе неопходне реформе.

*Европски покрет у Србији