Тактика „завади, па владај” у Формули 1

Један од највећих послова икада везан за спорт ускоро може да постане најављен излазак Формуле 1 на тржиште акција. Основна вест гласи: приватни фонд ЦВЦ (CVC Capital Partners), власник 63,4 одсто деоница најбржег светског шампионата, унајмио је инвестициону банку Голдман Сакс да припреми иницијалну јавну понуду на берзи у Сингапуру. Вредност целог посла, на нивоу сто одсто капитала, економски аналитичари проценили су на 7.600.000.000 евра (десет милијарди долара).

Колективни уговор – тајна

Све ово дешава се у години када 31. децембра истиче колективни уговор (concorde agreement) по коме се утвруђује који ће се тимови такмичити, начин расподеле пара од телевизијских права, као и новчане награде.

Потписници колективног уговора су три стране: ФИА (Међународна аутомобилска федерација), ФОТА (Асоцијација тимова Формуле 1) и компанија „Ф 1 администрација”. Овај трећи субјекат настао је 1981. као последица рата из 1979. између тадашње аутомобилске федерације (ФИСА) и удружења конструктора возила (ФОКА) чији је председник био Берни Еклестон. Еклестон је постао оснивач и власник новоосноване фирме задужене да се брине о тв-преносима. Те 1981. потписан је први колективни уговор, па у временским размацима (1987, 1992, 1997, 1998 и 2001.) још пет. Заједничко за све је да су носили ознаку „строго поверљиво” и само су заинтересоване стране тачно знале шта се у њима налази јер од свих глобално профитабилних спортова кретање финансија у Формули 1 је брижљиво чувана тајна и тек с времена на време „процури” нешто друго од оног циљно пласираног јавности.

Еклестон (рођен 28. октобра 1930.) коначно се као неприкосновени број један у Формули 1 (петнаест година, од 1972, био власник чувеног тима Бребем) устоличио 1995. када је као председник ФОКА пренео на своју компанију „Ф 1 администрација” сва комерцијална права везана за такмичење. Бунили су се тада са разлогом и Мекларен и Вилијамс и Тирел, али су остали ћутали, и све се, у најблаже речено сумњивом послу, завршило на протестима.

Од тада је, више него раније, свим збивањима дириговао Еклестон, увећавајући лично богатство у једном тренутку и до 3.200.000.000 евра (пре неколико година развод од супруге Славице олакшао га је за 880.000.000 евра).

Велики и мали

Када је у првим годинама овог миленијума Формула 1 прерасла Еклестона, у целу причу укључили су се (можда су били присутни и раније, али не постоје подаци за тако нешто) моћнији финансијски играчи попут ЦВЦ (као продужена рука америчке банке Ситикорп основан у Европи 1981, а данас обрће капитал различитих инвеститора од 36.000.000.000 евра) или сада банкротиране (ми би смо рекли да је воде стечајни управници) америчке банке Лиман брадерс. Они су 2006. пазарили Формулу 1 поставши највећи акционари и то ЦВЦ са 63,4, а Лиман брадерс са 15,3 одсто удела у власништву (од значајнијих су ту још Славица са 8,5 и Берни Еклестон са 5,3 одсто, плус је задржао, са годишњом платом од 4.200.000 евра, директорско место у „Формула 1 промоције и администрација”).

И ранијих година ту и тамо спомињао се могући излазак Формуле 1 на берзу, али да се нешто стварно крупно ваља иза брда, видело се на заласку 2011. када су моћни тимови Ферарија и Ред була одлучили да напусте ФОТА, поред осталог страхујући да ће се ова асоцијација залагати за ограничење буџета екипа (највећи по сезони троше око 300.000.000 евра).

Пре неколико дана новинар Скај њуса објавио је на сајту своје компаније да ће после изласка на берзу Ферари и Ред бул добити и одређени број акција (или новац) у новоформираном холдингу, и да ће њихови челници Лука ди Монтецемоло и Дитрих Матешић имати обезбеђено место у управном одбору (борду).

Вест је живела непуних 24 часа, па је на интервенцију директора Скај њуса скинута са сајта тик пред прву трку овогодишњег првенства у Мелбурну са образложењем да је „изазвала велику узнемиреност и огорчење међу осталим тимовима”. Скај (систем плати па гледај) је у шампионату 2012 почео да преноси (поделио трке са британским јавним сервисом ББЦ) надметање и то је један разлог зашто је повукао овако „демократски” потез. Други је да је Њус корпорејшн контроверзног медијског магната Руперта Мардока мањински власник акција, као и да је Њус корпорејшн са компанијом породице Ањели (Ферари је њихов) Ексор хтео да купи Формулу 1 прошле године. Текст се после два дана поново нашао на сајту, али „прочишћен” од свих непријатних детаља, као прави пример независности западних средстава информисања.

Пример Манчестер јунајтеда

Нови колективни уговор треба да се потпише за период 2013 – 2020, а уље на ватру долио је и сам Еклестон изјавивши листу „Фајненшел тајмс” да „ФОТА-у не препознаје више као партнера и да са њом неће ништа потписивати.”

Дугогодишња Еклестонов стил рада „завади па владај” и сада је у пуном замаху. Пример Ферарија и Ред була сигурно ће следити и њихове експозитуре оличене у тимовима Заубер и Торо росо. Велики су у циљу смиривања малих понудили да екипе попут Марусије или ХРТ могу да купе њихове прошлогодишње болиде и да се, док не стану (питања су наравно и како и када) на ноге, у њима такмиче.

Зашто је баш сада и покренут цео случај и откуд Сингапур у првом плану? Еклестону ем биолошки часовник неумитно откуцава, ем му се деценијски уз име лепи мноштво скандала и недоумица (последња је, према писању острвских медија, везана за покретање истраге британских порезника око фонда у Лихтенштајну који је он оформио за своје две кћерке), па је потребно што пре пронаћи одговарајућег наследника (гласноговорника још крупнијег капитала).

Пре две деценије „Велика награда Јапана” била је једина трка у Азији, а у 2012. од укупно 20 чак осам ће се возити на овом континенту, укључујући и октобарску „Велику награду Сингапура”. Аналитичари тврде да ће приход Формуле 1 у 2012 достићи две милијарде долара (1.690.000.000 евра): 529.000.000 од надокнада организатора за права на трке, 454.000.000 је телевизијски новац а по 300.000.000 евра од спонзорства и продаје сувенира у најширем смислу те речи. Све ово , плус убацивање у календар „Велике награде Америке” (2013) и „Велике награде Русије” (2014.), довешће и до повећања наградног фонда у 2014. на око 907.000.000 евра, тако да ће победник моћи да рачуна на 140.000.000 евра.

Ови подаци и пласирани су баш сада у нади да ће поспешити интересовање инвеститора са Истока (имају у добу економске кризе убедљиво највише здравог новца) за куповину Формуле 1. Али слично је размишљао и амерички милијардер Малколм Глејзер када је хтео да свој Манчестер јунајтед листира на сингапурској берзи, очекујући прилив у износу од око 800.000.000 евра. Замишљено се није остварило, посао је одложен на неодређено време. Објашњење Енглеза је да није постигнута задовољавајућа цена (кривац је по њима рецесија), док из извора могућих азијских инвеститора стижу вести да нису били уверени у профитабилност чувеног фудбалског клуба...

Ратко Павловић