Намети на рад су већи

Укупна захватања на име локалних такси за све општине и градове у Србији износи око 450 милиона евра. Од њих, највећи део се односи на таксу за истицање фирме и накнаде за коришћење и уређење грађевинског земљишта. Ми сигурно имамо превише различитих такси. За многе од њих трошак администрирања привреде и државе превазилази остварене приходе.

Многе од такси су тешко схватљиве, осим са становишта бирократије и њене потребе за средствима. Такса се плаћа као накнада за пружену услугу. Иначе је порез. Коју услугу плаћате кроз таксу за истицање фирме?

Поред локалних такси, имамо и републичке и покрајинске накнаде. Рецимо разне накнаде за воду. Ове накнаде убиру три јавна предузећа: Србијаводе, Воде Војводине и Београдводе. Укупно око 45 милиона евра на годишње. Накнада у великој већини случајева не одговара услузи. То најбоље знају пољопривредници у време поплава.

Наш порески систем омогућава бесплатно држање неискоришеног земљишта, како грађевинског тако и пољопривредног. Тиме се кочи развој друштва. Централни друштвени интерес је приходовање од земљишта.

Међутим то и даље не решава централни проблем: намети на рад који су 10 пута већи од свих локалних такси заједно. Они спречавају приходовање. Намети на рад су далеко највеће оптерећење које носи привреда.

Минимална зарада у Србији износи око 180 евра месечно. На њу се држави плаћа 113 евра. То је и неразумно и неморално. Минимална зарада је једва довољна за биолошко одржање човека. Резултат је велика сива економија.

Све успешне државе света имају прогресиван синтетички порез. Намети на минималну зараду су нула.

Овакви намети на рад уништавају самозапошљавање и спречавају настанак породичних фирми. То спречава младе људе да се оду на село и да се баве пољопривредом. Без здравственог и основног пензионог осигурања, и без добре школе за децу, млади људи и не размишљају о томе. И земља остаје необрађена.

Србији је потребна пореска реформа. Пребацити пореско оптерећење са рада на имовину и потрошњу. Порези и доприноси на минималну зараду треба да буду нула. То је прва ствар коју нова влада треба да уради. Како би запошљавање постало јефтино. Како би сви друштвени ресурси били стављени у функцију приходовања.

Аутор је консултант за инвестиције и порески систем

Саша Радуловић*

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. Влада већ четири године не плаћа фирмарину.

. Многи пропали предузетници су редовно плаћали таксу за одржавање шума. Да имају куда да се одметну.

. Имамо 258 такси. Сваком посланику по једна, а оних осам вишка да се расподеле гладном народу.

. Плаћамо таксу и за заштиту животне средине. О крајевима нико не води рачуна.

. Влада је повећала локалне фондове, а тиме и апетите локалних моћника.

. Паре од такси гравитирају локалној власти. И тако нестају у црној рупи  те гравитације.

. Локалне харачлије као да су сви из истог места. Из Дероња.

. Поплављеним подручјима би требало повећати таксу на воде.

. Многи мењају земљу јер не могу да плаћају таксу за земљиште.

. Порезници уче Мусу како да дере јарца.

. Шта се овај народ буни и дере? Има ко да га дере – порезници.

Драгутин Минић