Приходовати од пореза на имовину

Да би се локалним самоуправама избила из руку могућност дискреционог увођења и повећања намета најпре треба уредити начин њиховог финансирања. Последњим променама,према којима општинама уместо 40 остаје 80 одсто прихода од зарада, према мишљењу Милице Бисић, професорке ФЕФА факултета, направљен је „приличан хаос у финансирању и локалне самоуправе су остављене саме да намакну средстава за локалне буџете”.

– Општине у Србији су мале и практично, изузев Београда и неколико градова, нису у могућности да финансирају сопствене потребе и надлежности које су им дате различитим законима. За такву ситуацију и структуру систем трансфера  локалним самоуправама је апсолутно незаменљив – сматра она.

Бисићева каже да систем треба да се постави тако да централна и локална власт укупне расходе прилагоде могућностима финансирања.

– Централни порези су објективно најиздашнијии могу се дефинисати према пореској основици. Локалне самоуправе немају много могућности да разрезују порез. Њихова пореска основица мора бити везана непосредно за територију – наводи професорка ФЕФА.

То практично значи да се у Закону о финансирању локалних самоуправа мора дефинисати систем трансфера, обезбедити нормални условифинансирања и укинути право да се уводе било које накнаде које нису везане за ту територију и које не зависе од основице, односно које представљају паушалне порезе. Као пример парафискалних оптерећења наша саговорница узима фирмарине, које предузећа плаћају само зато што постоје, независноод тога какве пословне резултате постижу. За разлику од стандардних пореза код којих су обвезник, основица и стопа прописани законом и чију висину обвезник може да предвиди, висина накнадаи и такси одређују се према непрецизним критеријумима и може да се мења током године без промене закона.

– Централна власт би требало да утврди максимални износ фирмарина. Локалне самоуправе би могле да опорезују, али се у том случају мора дефинисати ко је обвезник, шта је основица и која су ограничења у висини. С тим што горња граница опет мора да буде ограничена централно – сматра наша саговорница.

Александер Грунауер, директор Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ, каже да је истрживање ове организације (спроведено са Америчком привредном комором и Националном алијансом за локлани економски развој) „Стање предузетништва у општинама источне Србије“ показало да порезе и таксе треба кориговати, променити нека садашња решења и установити другачије принципе.

–Порески систем локалних самоуправа треба да се базира на основном ресурсу – имовини. Уколико се ипак дође до закључка да су средства која се сада убирају кроз таксе незаменљива онда би можда требало размотрити повећање акциза на цигарете или да се повећа опорезивање екстрапрофита. У Швајцарској је порез на екстрапрофит 35 одсто. У Србиј се плаћа само 10 одсто пореза на екстрапрофит када на пример штедите у еврима – предлаже Грунауер.

Он наводи да у Евроској унији скупљање прихода кроз таксе углавном не постоји. Постоје таксе за истицање фирме или за постављане путоказа с називом фирме на јавним путевима, али у тим случајевима фирмарина заиста представља таксу која се наплати само приликом постављања, а не сваке године уз повећање износа...

– У Швајцарској, на пример, предузетници плаћају само оно што и потроше односно користе (струју, воду, смеће, телефон) као и ПДВ и порез на добит. Све остало за њихова мала и средња предузећа једноставно не постоји. Чак ни неке од комуналија не морају да плаћају сваког месеца. Тако, на пример, рачун за струју и воду је обједињен и плаћа се квартално. Код струје се приказује и колико је фирма у истом том периоду претходне године трошила струју, па и то може бити предузетнику један од индикатора предвидивости пословања. Такође, већину пореза предузетници плаћају кантону. Све оно што је републички или општински ниво пореза службеници у кантону то сами распоређују. Предузетник се тиме уопште и не бави – наводи наш саговорник.

М. Авакумовић