О "ултранационализму" у Србији

Исте вечери кад су објављени први резултати изјашњавања бирача, огласили су се велики електронски медији Си-Ен-Ен и Ојро њуз с вешћу да су у Србији победили "ултранационалисти", али без изгледа да формирају владу. Ту вест су прихватили и други европски медији. Да ли је оваква вест била тачна?
Је ли на веран начин описала политичку слику Србије?
Када неко тврди, пропагандистички или теоријски, да је нека странка ултранационалистичка, питамо се шта он подразумева под овим изразом? Најпре, треба подсетити на чињеницу да политичка делатност не може да постоји без националних вредности. Политички посао нужно укључује општи интерес или неку врсту колективних вредности. Национални интерес је један облик колективног живота сваке друштвене заједнице. Чиме би се политичари бавили ако би пренебрегли питања државе и нације? У вишепартизму, политичке странке имају различит однос према националним правима и слободама, односно националном интересу. Неке су равнодушне, а неке чврсто држе до овог политичког интереса. Бива да су неке анационалне и антинационалне.

Да размотримо појам ултранационализам. Његово значење се односи на странке које у високом степену вреднују националне вредности сопствене и при томе игноришу друге нације. Оно што их разликује од националних или националистичких политика, огледа се у третману услова за развој сопствене и других нација. Другим речима, ултранационалиста је онај појединац или политичка странка који сматрају да нације и националне мањине у једној држави не би требало да имају једнаке услове правне и институционалне егзистенције. У таквим неједнаким условима ултранационалниста даје изразиту предност својој нацији.

Претпоставимо да овако одређен ултранационалиста користи мирна средства у свом деловању (у условима рата и насиља, ултранационалиста постаје нациста). Да ли он може да делује у демократији, питање је за другу дискусију. Овде нас интересује да ли постоје ултранационалистичке странке у Србији, да ли су тачне квалификације са екрана великих светских медија који пуне главе својих гледалаца?

У Србија се политика не разликује од политике у другим вишестраначким државама. Странке заступају различите националне ставове, неједнак однос према националним вредностима и интересима сопственог народа. Чињеница је да се ставови о националном интересу Србије и српског народа у другим државама, изражавају у демократској процедури, дакле без икаквог насиља и оружја.

Ако овако стоје ствари у српској демократији, шта је то "ултранационализам" данас у Србији, да ли тако нешто уопште постоји и по чему је СРС "ултранационалистичка"? Одмах треба рећи: нема никаквог ултранационализма о коме неодговорно извештавају инострани електронски медији. У Србији се може говорити о легитимном национализму који се сусреће у свим другим државама.

Ко хоће да поштује политичке чињенице мораће да потврди да СРС не дискриминише припаднике националних мањина, да не тражи за Србе посебне услове егзистенције. Исто тако, познато је да СРС у својим редовима и на функцијама има припаднике свих националних мањина у Републици Србији (за ултранационалистичку странку тако нешто је незамисливо). У односу на националне интересе Срба, СРС се на српској политичкој сцени, разликује од других странака по томе што инсистира на правима и слободама Срба у Хрватској и БиХ и при томе ни не помишља да се одрекне Косова и Метохије. Она се не мири ни са протеривањем српског становништва из тих крајева. При свему томе, радикали користе мирна и демократска средства у борби за националне интересе. Они политичари и медији у иностранству који именују ову странку као ултранационалистичку, били би вероватно задовољни када би она одбацила бригу за интересе српске нације. Можда? Али, шта би онда остало од слободе политичког деловања? Од права да се бране колективне вредности?

Ако останемо на терену чињеница, а не спорадичних инцидената и њиховог медијског пумпања, запитајмо се каква је права функција дугогодишњег проскрибовања Србије за национализам, а СРС за ултранационализам. Они који у том политичком знаку обликују јавност Европе и света, руководе се интересом прекомпоновања простора бивше СФРЈ. Док се Србији стално трља нос национализмом, за то време све друге нације око Србије, афирмишу своје националне интересе без икаквог прекора. Чак и тамо где је ултранационализам практикован изгоном Срба са њихових вековних станишта. Нико није чуо за, рецимо, албански ултранационализам ни пре ни после 1999, када су поједине политичко-војне формације узеле оружје да би се бориле за интересе своје нације и при том испразниле покрајину од Срба.

Очигледно је да медији и неки политички центри у Европи и свету фаворизују један национализам у односу на други. Тај неједнак однос појачавају и јаким терминима као "ултранационализам" који је резервисан за Србе или српску политичку странку. А то је само наставак увреда и клевета за српског грађанина – бирача. Ништа ново! Нада је да су у свакој пропаганди кратке ноге. А Србима нико не може одузети право да брину о сопственом националном интересу као и о припадницима свог народа који живи у другим државама.

Социолог