Вечни град севера

У престоницу Украјине коју Украјинци зову Кијив, стижемо у мају, када је, кажу, најлепше. Један од најзеленијих градова планете, са више од 2,5 милиона становника, и нас очарава бојама и опија мирисима ружа и јоргована који се шире из ботаничких башти (две), паркова (Владимирски, Шевченковски, Пушкински, Зоопарк и др.), авенија, вртова. Главну артерију града, Крешчатик, нежни лук белих класичних здања, украшавају густи дрвореди дивљег кестена посутих, као пена, расцветалим белим цветовима.

Кијев је модерна светска метропола, али и са националним идентитетом који с времена на време блесне: у ликовима буцмастих "матројшки" (склопивих луткица од дрвета), накиту од јантара (ћилибара), бакрорезима, порцуланским сервисима, чистој свили, памучним и ланеним тканинама, самоварима, балалајком и кобзом – жичаним народним инструментима.

Сјај давних времена, пре свега Кијевске Русије, живо је присутан. Као и сваки бајковити град, Кијев је поникао на седам брегова и зато га је Балзак назвао вечним градом, Римом севера.

Прати га легенда о тројици браће и сестри, који су се чамцем зауставили на обали Дњепра, саградили град и по најстаријем брату Кију дали му име Кијев. Његов настанак везује се за 482. годину: уједињујући источнословенска племена у једну државу, кнез Ољег га је назвао – "мајком градова руских", кнез Владимир крстио је свој народ у православну веру 988, Јарослав Мудри му у 12. веку подарио чувени закон "Руска правда", отворио на улазу у град Златне вратнице, саградио величанствени Софијски сабор и уздигао га до Светог града или другог Јерусалима, првог супарника Цариграда по економској моћи и културном домету. Кроз Кијев је некада пролазио једини пут од Варјага до Грека (од викинга до Грка), а Кијевска кнежевина простирала се од Балтичког до Црног мора. Крај је доживела у монголско-татарском походу, 1238. године, када су се сачувала само нека здања међу којима и Софијски сабор.

На славно време Кијевске Русије подсећа и Кијевско-печерска лавра која се простире на десној обали реке Дњепар (укр. Дњипро) на простору од 28 хектара. Грађена је од 9. до 12. века али је више пута страдала у погромима и пожарима. У целости је обновљена и има девет храмова од којих се посебно истичу Успенски и Трапезни, као и велики звоник Лавре. Под земљом се налази више од 500 метара коридора са моштима многих светаца за које се сматра да имају исцелитељска својства.

Кијев има 79 музеја, 32 позоришта, 32 биоскопа, 913 библиотека, 29 стадиона, 43 базена, 636 спортских хала, 1.200 разних спортских објеката, 55 хотела, 147 ресторана, 888 различитих клубова... и више од 120 храмова међу којима су Михајловски и Видубицки манастир, Софијски и Владимирски сабор, Андрејевска и Кириловска црква. Кијевљани су 1999. године, трагичне по српски народ, у делу града Терјомки подигли цркву посвећену Светом Сави Српском.

Посебно су лепе обале Дњепра, делом преуређене у песковите и чисте плаже, а делом остављене као нетакнута природа. Река је веома богата рибом. Приуштили смо себи вожњу Дњепром. Необично је то што се град од зеленила скоро не види. Истичу се једино Велики звоник Лавре, монументални споменик Мат – родина (мајка – домовина) и Славолук у част уједињења Украјине са Русијом. Бродом се може пловити и до Црнога мора, а организују се и краћи излети до околних места. Међу њима је и Канев, родно место и вечно почивалиште најистакнутијег украјинског писца, сликара и револуционара, творца украјинског правописа Тараса Шевченка.

Своје Исаковиче Милош Црњански је довео до обала Дњепра, у део града звани Подол. Српски се и данас чује у том крају, у ресторану "011". Ту се могу наручити наши, али и украјински специјалитети: пирошки, варенички, блини, пампушки (јела од теста са надевима), веома укусан украјински боршч (глумац Иван Сабељтас припрема га од 22 састојка!), котлети од рибе и меса са прилозима од поврћа. За љубитеље жестоких пића чини се да не постоји ништа жешће од гарилке с перцем – односно вотке са љутом папричицом! За носталгичаре још је у оптицају "совјетскоје шампањскоје", шампањац који је преживео захваљујући питком укусу.

Градски саобраћај је беспрекоран; велика предност је и метро са више од 50 станица – уметнички осмишљених, мозаицима (Золотије ворота), или скулптурама (Универзитетскаја) – савршено чист, с возовима у секунду тачним.

И на крају – чиста петица (и на факултетима највиша оцена) за непрекидну искрену срдачност и бригу да нам се угоди. Певамо на крају стару украјинску песму: "Јихав козак за Дунај, сказав дивчино прошчај" – о козаку који се опрашта од девојке и одлази преко Дунава. Затим их учимо – "Тамо далеко" за коју збиља није потребан превод јер се речи уз незнатну измену поклапају.

Па, стварно, има нека тајна веза – међу Словенима!

Љиљана Пантелић-Новаковић
Виктор Новаковић
Београд