Два Ђоковићева лица у најави сјајног финала с Марејом

Новак Ђоковић вечерас јуриша на нову титулу у Мајамију. У финалу најјачег мастерс турнира сезоне, такозваног „петог гренд-слема”, са друге стране мреже стајаће Шкот Енди Мареј, четврти рекет света, чврсто решен да са новим тренером Лендлом разбије доминацију велике тројице. У коначно пријатном за нас термину, од 19 часова, наслућује се изузетан меч.

Ко је најбољи тенисер данашњице видели смо, не жалећи две непроспаване ноћи, у првим сетовим Ђоковићевих мечева са Давидом Ферером и Хуаном Монаком. И мада су страни медији више пажње посвећивали другом, одлучујућем сету – када је Ђоковић у оба меча губио сервис при вођству 5:4 – нова стратегија првог рекета света показала се као ефикасна и свима дала на знање колико још адута носи у џепу.

У полуфиналном судару са Монаком, Србин је дословце поновио рецепт за Ферера. Никоме од његових потенцијалних ривала, па ни Мареју, није било лако да гледа оно што је снашло Монака: застрашујући почетак, без предаха или застајкивања на сервису, потпуно усредсређена пажња и врхунска промена удараца који клизе сантиметар горе или доле по линијама.

Ко је помислио да Новак не може да понови савршени први сет из четвртфинала, поново је био затечен, без даха. Против Монака је „блиц криг” имао још једну важну димензију – потпуно је занемела темпераментна аргетинска публика која је свог љубимца носила против Родика и Фиша, засенивши тада бројније домаће навијаче у Ки Бискејну.

Новак је овим јуришима јасно дао на знање да све може кад хоће и како хоће. Не само да је поновио оних 6:1 против Ферера, него и поправио на 6:0, а време од пола сата још скратио, мада га сервис није приближно слушао као против Шпанца.

Оно друго лице Ђоковића са којим је мукотрпно довршавао оба меча – против Монака још дуже и теже – не треба никога да збуњује ни забрињава. И у јеку величанствене прошлогодишње форме имао је Новак честе сетове одмора, када је деловао безвољно. Некад је почињао опрезно, а некада застајао у другом сету, кад би у првом био потпуно надмоћан.

А, сада су мотивација и форма најбољег тенисера света темпирани на период од краја маја до почетка августа, када су на програму Ролан Гарос, Вимблдон и Олимпијске игре. Све пре и после тога далеко је мањег значаја.

Реално је питање шта најбољег на свету може да мотивише после понижавајуће надмоћи и 6:0, уколико нема „инстикт убице” или неизмирене рачуне са ривалом. У мечевима са петим на свету Ферером, и 21. Монаком, таквих мотива није било, а после савршеног првог сета ништа више није могло да задовољи или разбуди далеко бољег на терену.

Занимљиво је да је у оба меча Новак испуштао победу на свој сервис, а затим бивао убедљиво бољи у тај-брејку. То је вероватно био период новог налета адреналина, за 7:1 против Ферера и 7:3 у мечу са Монаком. На другој страни мреже, тада је ривалима коначно пуцао систем, начет понижењима из првог сета.

Без обзира примени ли Ђоковић и против Мареја стратегију почетног јуриша – свестан ризика и нервирања доживљених у завршници мечева –нови приступ му је помогао да дође до финала без иједног изгубљеног сета. Мада Мајами није у гренд-слем категорији, Ђоковићев успех већ сада може да се мери чињеницама да је у ери најјаче конкуренције у новијој историји тениса Федерер пао против Родика, Дел Потро лако изгубио од Ферера, Мареј једва прошао Типсаревића, а Надал предао полуфинални меч због нове повреде колена. Међу модерним гладијаторима тениса, Новакова игра и стратегија до финала деловали су најздравије.

Ретко се догађа да финалиста прескочи два меча због предаје ривала, а на Марејовом путу то су била два веома важна степеника, Милош Раонић и Рафаел Надал. Није сада битно да ли ће то помоћи или одмоћи Шкоту, чији су мечеви са српским вршњаком увек узбудљиви. Мареј је казао да је са Иваном Лендлом спремио изненађења за Ђоковића, Надала и Федерера, и да му је жао што у полуфиналу није имао прилике да их примени. Видећемо то, вероватно, вечерас, као и сва могућа изненађења која Новак још може да приреди.

М. Ковачевић

-----------------------------------------------------------

„Телеграф”: Ђоковић игра као научник

Гостовање Новака Ђоковића у култној америчкој емисији „60 минута”, било је повод за коментатора британског „Телеграфа”, Сајмона Бригса да изнесе дивљење на рачун многих квалитета српског тенисера ван терена, са посебним нагласком на енигму његових тениских успеха.

Под насловом „Новак Ђоковић је толико популаран да су чак и Американци почели да га воле”, аутор цитира мишљење стручњака да се Новакова игра „веома тешко коментарише због своје суптилности” и да је „најбљи на свету у промени правца лоптице”, па додаје:

„Можда је најбоље описати га овако: он није само истраживач ове игре, већ научник. Гледајући га из публике, не можемо увек да видимо шта ради – барем не без успореног снимка који издваја те сићушне предности којима се храни – али можемо да видимо да то функционише. Гостовање Ђоковића у емисији '60 минута' – обично намењеној америчким причама – доказало је да је превазишао националност. Брзином којом напредује, могао би такође да превазиђе и свој спорт”.