Иван Стевић вози ка трећим Играма

Од сутра на трци „Велика награда Сочија” у Русији (категорија 2.2) возиће наши кандидати за Олимпијске игре у Лондону Иван Стевић и Габор Каса (Маниса, Турска), Есад Хасановић и Жолт Дер (Раднички), појачани с Николом Козомором (Партизан) и Марком Станковићем (Металац).

Наши бициклисти изборили су две олимпијске квоте и селектор Радиша Чубрић и чланови стручног штаба на крају припремног периода и контролних трка одредиће двојицу путника за Лондон. Нико не сумња да да међу њима неће бити Иван Стевић, двоструки учесник олимпијских игара и возач који је прошле године освојио највише олимпијских поена. Не сумња ни сам Стевић.

– У Атини 2004. имао сам само 34 године, био сам наш једини представник и већ пласман на Игре био је велики успех, а учешће – без обзира што нисам завршио трку због здравствених проблема – драгоцено искуство. У Пекингу 2008. до последњег круга био сам у водећој групи, али велика је разлика између возача који возе „Тур де Франс” и дођу на олимпијске игре и мене који возим на тркама нижег ранга. Њихов начин припрема је сасвим другачији и много квалитетнији и самим тим имао сам разлог за задовољство, а мислим да су и остали били задовољни – каже 32-годишњи Земунац.

У Пекингу је на крају био 66. у конкуренцији 143 најбоља возача света.

У Лондону, тврди, биће друга прича:

– Сада имам још више искуства, а стаза у Лондону је много лакша од оне у  Пекингу. Уз то и временске прилике биће много повољније, јер у Енглеској не може да буде онолико топло и влажно као у Кини, али то не значи да ће трка бити лака. Међутим, не плашим се изазова ако успем да се максимално припремим, а да бих у томе успео неопходно је и да ме прати срећа. Да не буде повреда, падова и болести – рекао је Стевић пред одлазак у Русију.

Недавно имао је проблема са пролећном алергијом.

– Виша сила, али на срећу трајало је само седам дана. Претпрошле године држала ме је дуго, предуго, а прошле нисам имао никаквих проблема што се видело и по мојим резултатима – казао је најискуснији члан наше репрезентације, који је 2011. поред одличних трка широм Европе, успео да прекине осам година дуг пост домаћих возача на Трци „Кроз Србију” и да тријумфује у генералном пласману.

Уз „пратњу” среће, бициклистима се неопходни и добри услови за припреме и јаке контролне трке. Стевић каже да у томе у припремама за олимпијску сезону овог пута нису оскудевали:

– Заиста не могу да се пожалим, већ само да се похвалим да смо имали одличан програм захваљујући Олимпијском комитету Србије чији су челници стали с великим поверењем уз нас. Били смо на припремама у Словенији, Италији па на „Истарском пролећу”. И у Сочи, који ће бити домаћин Зимских олимпијских игара, идемо захваљујући Олимпијском комитету...

Искуство и добре припреме требало би с почетком нове сезоне резултирају успесима на контролним тркама, етапним и једнодневним, великим и малим, јер у олимпијској години сва такмичења до олимпијске трке су контролна.

– Мислим да би већ у Сочију могли да наговестимо колико вредимо, а затим у Москви у на тркама на којима смо прошле године високим пласманима освојили много бодова који су нам на крају сезоне донели пласман који нам је омогућио учешће у Лондону. Надам се да ћемо успети да поновимо те резултате, али у спорту је теже нешто одбранити него освојити. Ето сви гледамо Ђоковића и видимо колико је тешко урадити нешто што сте већ учинили – рекао је Стевић дан пре но што је Новак Ђоковић одбранио титулу у Мајамију.

Пожелимо му да и он то учини у Москви.

– Ми смо веома добар амбициозан тим и то мора да донесе успех. само треба да се пробије лед и онда је све лакше – рекао је Иван Стевић.

А кад је у питању олимпијска трка двојицу наших олимпијаца 28. јула очекује око 250 километара вожње (у зависности од дужине круга) и 143 ривала, међу којима су и сва највећа имена светског бициклизма.

– Свака једнодневна трка је лутрија, а посебно олимпијска с толиком дужином и таквим ривалима. Оно што се деси – десило се. Нема поправног као у етапним тркама. Ако имаш, што се каже, свој дан постоји велика могућност да оствариш успех. У супротном зна се – у бокс. Због тога је незахвално давати прогнозе, али рећи ћу вам своју жељу. То је пласман у „топ 20” – признао је Иван Стевић.

Ж. Б.

-----------------------------------------------------------

Петровић најуспешнији

Веровали или не, најбољи пласман у индивидуалној друмској трци на олимпијским играма од бициклиста из Србије остварио је Веселин Петровић 1956. заузевши 26. место. Петровић се сматра једним од најбољих српских бициклиста свих времена, а занимљиво је да његови највећи ривали за ту титулу нису били бриљирали на Играма. Радош Чубрић је 1972. био 43. а Микош Рњаковић је 1992. одустао.

Бициклисти из Србије на Играма

1948.Александар Зорић одустао

1956.Веселин Петровић 26.

1972. Радош Чубрић 43.

1988. Рајко Чубрић 30, Мићо Брковић 32.

1992. Радиша Чубрић 78, Микош Рњаковић одустао

2004. Иван Стевић одустао

2008. Иван Стевић 66, Небојша Јовановић 84.

Ропрет седми, Жировник осми

Поред десеторице српских бициклиста на Играма у друмској трци у југословенском дресу су учествовала и 34 олимпијца из Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине (Танасије Куваља одустао 1968).

Најуспешнији и једини који су остварили пласмане међу 10 најбољих били су Словенци Бојан Ропрет, који је 1984. у Лос Анђелесу заузео 7. место и Јанез Жировник, који је 1960. у Риму био 8.