Батерфлај у трећој димензији
Трагања за новим виђењима опере као жанра довела су редитеља Дејана Миладиновића до нових технологија, дигиталних, до опере као интерактивне игре, до споја нових уметности у старом синтетском жанру. Све то је покушао са либретом Пучинијеве лирске опере "Мадам Батерфлај", користећи искуства јапанских футуристичких цртаних филмова "Манга", јапанских дигитално анимираних филмова у 3 Де техници (којих има чак 36) у жељи да уместо "сладуњаве разгледнице Јапана" добије оплемењену видео-игру на сличну тему.
Представа је знатно скраћена, измењена, но музика главних делова је ту, на сцени, изводи је живи оркестар и певају (живи) певачи. Поставка је занимљива, модерна, нова и сасвим прихватљива. Представља корак ка млађој публици, ка преживљавању опере као жанра у новим, дигиталним, компјутеризованим временима у којима човек велики део живота проводи поред екрана.
Увек када су на сцени битни режијски захвати, вокални део извођења је у другом плану. Форсирања гласова у Пучинијевој "Батерфлај" скоро да су уобичајена. Форсирало је и двоје одличних певача, најпре визуелно аутентична, косоока Аилан Жу, у насловној улози, а затим и шармантни тенор из Италије Барчело Бедони (Пинкертон), за чим није било потребе. Наиме, извођена је верзија са смањеним оркестром (по један дувач) који је диригент Станко Јовановић невероватно масивно и гласно држао све време, тако да је и тај смањени оркестар успевао да покрива изузетне гласове главних солиста.
Због иновација у режијском поступку потиснути су сјајни дуети двоје заљубљених у првом чину, као много других музичких елемената.
Једну од најбољих улога остварила је Наташа Јовић-Тривић (Сузуки), а убедљив је био и Владимир Андрић (конзул Шарплес). Невероватни костими (Миланка Берберовић) од Ћо Ћо Сан начинили су проститутку, од Сузуки Амазонку, а од Кејт Пинкертон панк девојку. Говорили су некада више од самих интерпретатора рола.
У младој екипи извођача истакли су се Горан Крнета, Небојша Бабић и Предраг Милановић. Очекујемо наше солисте и у главним улогама.
Ако некоме застрашујуће звуче речи као што су "cyber простор, Real time, WarCraft", то су обележја нових времена, нових технологија и бескрајних могућности да се досегне трећа димензија. Ако, као завршни резултат, остане игра, а изостану сузе и туга, то се управо хтело – уместо Пучинијеве лирске трагедије пуне сентименталности, бола и патње, добили смо футуристичку визију града Нагаски, полупотпљени споменик као сведочанство свих ратова, а није изостала ни порука: "To the first victims of A-bomb"!Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


