„Титаник 3Д” исправио грешку на звезданом небу

У новој верзији великог филмског хита, сиромашни уметник Џек (Леонардо Дикаприо), нажалост, није оживео на крају, како су се многи надали. Онима који су пре 15 година уплакани излазили из биоскопа сада ће можда требати више марамица, јер кључне сцене остављају већи утисак: она у којој Џек спасава Роуз (Кејт Винслет) с прамца брода, дуга борба за преживљавање у леденом Атлантику или када се џиновска конструкција, чудо тог доба, располућена ледником ломи и тоне у океан. Палубе и ходници изгледају много већи и пространији, а када стогодишња Роуз (Глорија Стјуарт) баца огрлицу с дијамантом у море, гледаоцима делује као да пада према њима, кажу страни критичари који су погледали филм.

Поводом века од потонућа, „Титаник 3Д” премијерно је приказан у Лондону прошле седмице, а од вечерас се даје у домаћим биоскопима. Траје исто колико и оригинална верзија, 195 минута, само што је у процесу конверзије у 3Д добио дубину и има једну, за обичне гледаоце незнатну промену.

Џејмс Камерон је познат као перфекциониста, али је пре 15 година направио грешку. Када Роуз, плутајући у леденој води погледа у небо, види „погрешно” звездано поље.

Редитељ и сценариста открио је како му је после премијере писао један астроном да му скрене пажњу да у то време (1912), на том месту у Атлантику Роуз није могла да види то поље звезда.

„Ја сам му одговорио да ми пошаље распоред где су тачно биле звезде тог јутра у 4.20 и да ћу их тако ставити у филм. То је једина сцена која је промењена”, рекао је Камерон, а преноси Хафингтон пост.

Велики заљубљеник у океане, у реализацију филма је кренуо 1995, тачно десет година пошто је Роберт Балард пронашао олупину Титаника. Модерне сцене су снимљене на броду који је Камерону служио као база за зарањање до олупине, а величанствени Титаник, место фаталног сусрета девојке из угледне породице и сиромашног момка Џека, реконструисан је на обали Мексика близу америчке границе.

На конверзију у 3Д Камерон је потрошио више од годину дана и 18 милиона долара. За један филмски сајт објаснио је да то није био нимало лак нити занимљив процес, као што је снимање оригиналних 3Д филмова, попут његовог „Аватара”.

Да би филму снимљеном као 2Д додао још једну димензију, прочешљао је сваку сцену, правећи белешке, јер се радило, како каже, о субјективном креирању осећања дубине.

„То треба да буде ближе, ово треба да буде даље, овде нема довољно дубине, то раме нема довољно волумена, она столица мора да се приближи још 20 центиметара”, описао је редитељ процес који је упоредио с „кошењем травњака грицкалицом за нокте”.

Ј. Ј. К.

----------------------------------

Биоскопски рекордер

Филмска прича са измишљеним и стварним актерима трагедије, у којој је пре сто година од 2.224 путника погинуло 1.514, привукла је огроман број гледалаца широм света после премијере у децембру 1997.

„Титаник” је од биоскопских карата зарадио тада рекордних 1,8 милијарди долара, а у то време с буџетом од 208 милиона долара (финансирали су га делом и холивудски студији „Парамаунт” и „Фокс”) био је и најскупљи до тада снимљен филм.

Од 14 номинација освојио је 11 Оскара, међу којима и за најбољи филм и режију, и изједначио се по укупном броју награда с „Беном Хуром”, што је касније достигао и „Господар прстенова: Повратак краља”.