Унапред о траженим занимањима

На крају прошле године на евиденцији Националне службе за запошљавање било је 916.257 лица, али се претпоставља да око 250-300 хиљада евидентираних ради у сивој зони или је пријављено само ради остварења неких других права (здравствено осигурање, на пример)... Зато се од почетка ове године кренуло са контролом незапослених, а намера је да се у току ове године и сама евиденција среди.
Иначе, у прошлој години оглашено је око 700 хиљада слободних радних места, од чега је попуњено око 630 хиљада. Око 70 хиљада остало је непопуњено, најпре због тога што тржиште рада потражује нова занимања која наша радна снага не поседује. Кључно је да је преко НСЗ у 2006. години посао добило негде око 300 хиљада људи, а степен учешћа Службе у директном запошљавању повећан је у односу на претходне године.

Према речима Радована Ристановића, директора НСЗ, примењен је низ нових мера са циљем да Служба директно запосли знатно већи број лица. Раније се НСЗ бавила едукативним активностима, одлукама, а мање оним што је њен превасходан посао – посредовањем између незапослених и послодаваца.

Свакодневно се нешто догађа, један број лица се пријављује по различитим основама, а, с друге стране, и скида са евиденције, што по основу новог запошљавања или зато што не испуњавају законске услове који су предвиђени да би били на евиденцији.

Према садашњем закону, после брисања са евиденције, лице се може поново пријавити тек после три месеца, мада је у предлогу закона (у процедури) тај рок много дужи – чак годину дана.

Потпуно нова мера, примењена прошле године, била је обавеза НСЗ да са лицима која траже посао закључи споразум, индивидуални план о запошљавању, где се тачно предвиђају међусобне обавезе да би се до дошло до новог посла, каже Ристановић: таквих споразума у 2006. било је близу 250 хиљада, од чега је негде око 15 одсто исходило проналажењем посла.

У фебруару и марту биће завршено склапање уговора са незапосленим лицима. Зато незапослени морају испунити обрасце, који ће уједно олакшати сређивање евиденције, све у циљу лакшег проналажења посла. Остало зависи од тржишта и послодаваца који све више, осим дипломе, траже практично знање.

Поражавајуће је то што је незапосленост код нас дугорочна, на посао се просечно чека скоро четири године. Око 37 одсто лица је без икаквог занимања. Кад се томе додају они са трећим и четвртим степеном школске спреме, то је више од 91 одсто од укупног броја евидентираних. Спас је у њиховом оспособљавању. Други начин је реформа образовног система, који већ дуже време избацује кадрове за којима не постоји потреба послодаваца, што ствара несклад, јаз између броја отворених и попуњених радних места.

Према Ристановићевим речима, Служба ће врло брзо планирати, шестомесечно објављивати прогнозе кретања на тржишту рада за занимања, односно шта ће се тражити у наредном периоду, а шта не.