Како је бубањ победио рекет

Када је легендарни састав „Металика”, 2004, први пут гостовао у Београду, оснивач и бубњар бенда Ларс Улрих обећао је да српски обожаваоци неће морати да чекају још 23 године на њихов повратак. У организацији Београдске арене (и уз подршку „Јелен лајва”), „Металика”, 8. маја, свира на Ушћу, а Улрих кроз смех за „Политику” каже да је одржао обећање:

– Сећам се сјајне енергије у Београду, позитивне публике. Био је то одличан концерт. Зато се и радујемо што поново долазимо. Београдски концерт ће бити други на турнеји и сигуран сам да ћемо бити пуни свежине и позитивне енергије.

Славите 20 година од изласка чувеног „Црног албума”. Чућемо га у целини на Ушћу?

Да, ових дана вежбамо. Свираћемо три песме с тог албума које никада до сада нисмо изводили уживо. Узбудљиво је присетити се неких песама које дуго нисмо имали на репертоару.

Потичете из познате тениске породице и били сте тениско „чудо од детета”. Како су бубњеви победили рекет?

Са 16 година преселио сам се из Копенхагена у Америку како бих се уписао на тениску академију Ника Болтијерија. Био сам несрећан тамо и то окружење ме је „охладило” од тениса. У Данској сам био рангиран међу првих десет у мојој старосној групи, у Америци нисам, тако да је и то допринело да изгубим интерес. Музика је била мој излаз, препустио сам јој се и никада се нисам осврнуо уназад.

Колико вам је било тешко да се уклопите у америчку културу?

Веома. Када сам са оцем путовао по Америци, свуда је било продавница плоча, „Бургер кинг” и „Мекдоналд” ресторана, људи су возили велике аутомобиле. Све ми је деловало узбудљиво, али једно је путовати по Америци, а друго живети тамо. Схватио сам да је то лепо, али и површно. Одрастао сам у кући у којој се ценила уметност, музика, а дошавши у Калифорнију живео сам у крају у коме је било много богатих. Њима је било најважније да имају пинк „ла кост” мајице, и осећао сам се као отпадник.

Велики сте колекционар, обожавате уметност. Откуд та љубав?

Уметност је моје уточиште од музике, али и велико откриће у животу. Не постоји већа страст од упијања слике и могућности да одлазим у музеје свуда по свету. Имам много предивних слика код куће, а последњих година сам постао колекционар намештаја и модерног дизајна. Слике ми дају мир.

Када сте 1981. дали оглас у локалном листу у Л. А, тражећи музичаре, да ли сте знали да ће од тога испасти нешто тако велико као „Металика”?

Нисам био способан да размишљам, занимало ме је само да свирам, излазим, упознајем девојке…Али, данас сам поносан што смо увек радили по своме, а публика нас и даље воли. Музику никада нисмо посматрали као производ и одржали смо је чистом 31 годину.

Својевремено сте тужили Напстер зато што је цео „Металикин” каталог неовлашћено ставио на свој онлајн сервис и добили обештећење. Да ли је то била Дон Кихотовска борба, јер данас се музика конзумира углавном илегално?

Није ствар у интернету, јер имам 25 „Еплових” производа, на компјутеру сам нон-стоп. Они су без одобрења ставили наше песме онлајн. То је била нека врста уличне борбе, а не кампања за правду. Када смо их тужили, нисмо ни сањали да ћемо покренути лавину на глобалном нивоу. Оптуживали су нас да смо против технологије, што је била лаж. Али, поносан сам што смо имали храброст да први урадимо нешто тако.

Јелена Копривица

-----------------------------------------------------------

Најсрећнији човек на свету

УН је дошао до закључка да су Данци најсрећнији људи на свету. Да ли сте ви, као Данац који живи у Калифорнији, најсрећнији човек на планети?

Тај сам (смех)! Данска је мала земља, а животни стандард је висок. Обожавам да се враћам у Данску, али волим и енергију овде у Калифорнији, нарочито у Сан Франциску. Мислим да је тај град најевропскији у целој Америци. Као Данац, који живи у Калифорнији, срећан сам, јер имам најбоље од оба света!

-----------------------------------------------------------

Уживам гледајући српске тенисере

Да ли данас играте и пратите тенис?

Ако пратите тенис не можете а да не уживате у сјајним српским тенисерима. Новак је успео да прекине доминацију Федерера и Надала и то је сјајно. Уживао сам гледајући финале Аустралијен опена и супер ми је то ривалство између њих. У тенису више уживам сада, гледајући га, него што је то био случај када сам га играо. Понекад играм са својом децом тенис, а пошто недалеко од мене живи некадашњи тренер Агасија Бред Гилберт, играм и с њим.