Смартфон за паметни избор медија

Нове технологије у виду мобилних телефона или табличних рачунара повећавају потребу јавности за вестима што јесте прилика коју традиционални медији треба да искористе,  показује недавно објављена студија Пју истраживачког центра из САД.

То што је технологија свуда око нас може и треба да значи и свеприсутност новинских сајтова јер је, на пример, 27 одсто испитаника казало да се информише на странама традиционалних медија, али путем паметних телефона и таблета. Овај закључак годишњег извештаја Пројекта за изузетност у новинарству Пју центра такође показује и да заљубљеници у ИТ нису престали да читају штампу, само што то све чешће чине са „блекберија” или „ајфона”.

„Развој мобилне телефоније повећава конзумирање вести, јача позицију традиционалних медија и чак и жељу за дужим формама”, каже се у истраживању центра.

Психолог медија Првослав Плавшић слаже се са тим да нова технологија може помоћи старим медијима да опстану.

– Ни до сада нови медији нису „укинули” старе, сетимо се радија и телевизије у односу на новине и филм, него су их чак унапредили, свакако у другачијој прерасподели улога и функција – каже Плавшић.

Број посета сајтовима с вестима 2011. је био већи за 17 одсто у односу на претходну годину, тврди Пју центар.

„Потражња за конвенционалним новинарством опстаје и на неки начин чак и расте”, објаснио је Том Розенстил, директор Пројекта за изузетност у новинарству при Пју центру.

„Вести постају све важнији и продирући део људских живота.”

Др Драгана Јовановић, доцент на Факултету за културу и медије, каже да су за медије опаснији економска криза, укрупњавање медија, монополи на тржишту и инфотејнмент него интернет.

– Реч је о транзицији традиционалних медија на нове технологије – сматра Јовановићева.

Она каже да када људи данас пропитују опстанак штампе и ТВ, то више раде због жала за давним временим него на основу утемељеног страха.

– У новинама на интернету све је исто као и на папиру, само што у њих ништа не можете да завијете – додаје кроз смех наша саговорница.

Истраживање се позабавило и популарношћу друштвених мрежа и њиховим утицајем на посету информативних сајтова. Показало се да корисници Фејсбука и Твитера у великој мери својим пријатељима препоручују медијске текстове, али да и даље највећи број сурфера више верује провереним медијима него препорукама онлајн познаника.

„Фејсбук и Твитер су сада стазе ка вестима, али њихова улога вероватно није толико велика колико се претпостављало”, додао је Розенстил.

Закључак истраживања је да мреже јесу додатни, али не и једини извор информисања јер и корисници највиших технологија пре оду директно на сајт „Њујорк тајмса”, „Вашингтон поста” или Си-Ен-Ена него што чекају предлоге на Фејсбуку.

А могу ли штампа и електронски медији да искористе склоност корисника социјалних мрежа за дељењем садржаја?

– Друштвене мреже могу да повећају заинтересованост за новински сајт, али ви на Фејсбуку можете да прочитате вест а да уопште не одете на стране медија који је направио ту вест – објашњава Јовановићева.

– Сви сада преузимају медијску улогу. Имамо блогове, вести на Гуглу и Јахуу. Сви они преузимају вести са медија, поставе их и корисник не мора на изворни сајт. То је опасност.

Да су ИТ компаније дубоко загазиле у информативни сектор показује то да су Мајкрософт, Гугл , Фејсбук, АОЛ и Јахy прошле године зарадили 68 одсто прихода од укупног оглашавања на интернету и тиме, по оцени Розенстила,  победили седму сили на њеној територији. Могу ли штампа и електронски медији прикључени на интернет да окрену ствар у своју корист? Како медији опстају у доба када сви производе и деле „вести”?

– Линкови су моћни „пипци” који нас воде у свим правцима, али неопходно је, од малих ногу, развијати култивисаност и селективност код људи да бисмо што више добили, а што мање се „гушили” у овој новој ситуацији – закључује Плавшић.

Ј. Стевановић