У славу Јамајке и Африке

Наредних дана широм света почеће обележавање дана рођења легендарног музичара са Јамајке Боба Марлија.
Уметник, који је прославио малу карипску државу и реге музику, напунио би 6. фебруара 62 године.
Многи кажу да је Марлијев утицај на музику немерљив, као и његов допринос толеранцији међу људима различитих раса.
Недеља посвећена великом уметнику са Јамајке биће обележена и у нашој земљи.
Већ сутра у београдском клубу "Академија" наступиће домаћи реге састав "Burning soundz", а 10. фебруара у СКЦ-у биће одржан концерт на коме ће свирати неколико домаћих бендова.
Роберт Неста Марли рођен је 1945. године у малом селу Најн Мајлс на Јамајци.

Почео је да свира са 14 година, а већ почетком шездесетих снимио је прва два сингла "Jugde not" и "One more cup of Coffie" која нису прошла најславније. Групу "Вејлин Вејлерс" основао је 1963. године са неколико пријатеља. Њихов први сингл "Simmer Down" прославио их је на Јамајци.

Боб Марли и бенд после боравка у Америци музички еволуирају у правац рок стеди, што је довело до сукоба са људима из издавачке куће која је инсистирала да група настави да свира ска. Зато Марли и другови оснивају своју дискографску кућу "Вејлн сола" и име састава мењају у "Вејлерс". Али, овај издавачки подухват је убрзо пропао, што је угрозило и рад групе.

Да је фебруар био судбоносан за Боба Марлија говори податак да се у фебруару далеке 1966. оженио Ритом Андерсон, женом која је остала уз њега до самог краја. Занимљиво је да јамајчански музичар има чак седамнасторо деце, од којих је само троје из брака са Ритом, док је остале потомке добио са другим женама.

После много проблема Марли 1970. године у Лондону снима албум "Regge on Brodway", а убрзо му се придружују остали чланови "Вејлерса" после чега објављују плочу "Catch a Fire". Ово је било револуционарно музичко остварење, јер је то био први албум на свету који је објавио један реге бенд. Дотадашња пракса да реге музичари издају синглове и компилације коначно је била прекинута.

После успешних турнеја по Великој Британији и Америци, група 1973. објављује плочу "Burnin". Хитови "I Shot the Sheriff" и "No Woman, no Cry" остају упамћени за сва времена, али састав напушта неколико чланова. Бенд потом мења име у "Боб Марли и Вејлерс", а у групу улазе три женска вокала, предвођена Ритом Марли.

После објављеног албума "Rastaman Vibration" Марли постаје светска музичка икона. Часопис "Ролингстоун" прогласио је његов састав за бенд године, али је због политичких порука у песми  "War", која је настала према нумери етиопског цара Хајла Селасија, на њега 3. децембра 1976. покушан атентат. Само два дана после немилог догађаја Марли је са групом одржао концерт.

Круна дотадашње каријере је плоча "Exodus". Но, на врхунцу славе Марли је, играјући фудбал са пријатељима, повредио палац на нози. Испоставило се да је повреда била кобна будући да су лекари установили да Боб Марли има рак и да му само ампутација ноге може помоћи. Међутим, он, из религијских убеђења, није хтео да чује за то!

Упркос болести наставио је да снима, тако да су објављени албуми "Babylon by Bus", "Survival" и "Uprising". Поред музичке каријере, наставља и политички ангажман. Успева да помири два супротстављена лидера са Јамајке, за шта је касније одликован у Уједињеним нацијама. Занимљиво је да, иако је његово дело било у великој мери инспирисано Африком, овај континент је први пут посетио тек 1980. године.

Исте године је са Стивијем Вондером и бендом кренуо на турнеју по САД. Међутим, после концерта у Бостону Марлију је позлило. Наступ у Њујорку једва је изгурао до краја, а 21. септембра, док је џогирао, срушио се у парку и одмах је одведен у болницу где су му констатовали тумор на мозгу. Лекари су му тада рекли да ће живети само још месец дана. Није послушао докторе и супругу, и наставио је америчку турнеју. Рак је метастазирао и проширио се на плућа, јетру и стомак, па су га пребацили у болницу у Мајамију. Али, 4. новембра успео је да се крсти у етиопској Православној цркви и као крштено име узео је Берхане Селасије. Чак се подвргао експерименталном лечењу у Немачкој, које, нажалост, није дало резултата. Ту је прославио и свој 36 рођендан. Иако му је жеља била да умре на Јамајци, то му се није остварило, већ је преминуо у Мајамију 11. маја 1981. године. Десет дана касније сахрањен је у родном селу уз присуство неколико хиљада људи. Пре две године Рита Марли објавила је да планира да премести његове посмртне остатке у Шашман у Етиопију. То је објаснила овако: "Цео Бобов живот се вртео око Африке, а не око Јамајке".