Вуковић: Сада можемо да се носимо са свима

Ако у неким ситуацијама, током претходних година без успеха, уз српске рукометаше није била срећа, како су се вајкали у рукометној организацији, све се вратило протеклог викенда на квалификационом турниру за Олимпијске игре у Аликантеу. Наши најбољи рукометаши већ су били „прежаљени” четири минута пре краја утакмице другог кола са Пољском, која је водила са 25:22, а шансе нису изгледале сјајно ни 40 секунди уочи завршетка када су смањили на 25:24. Али, Станићева одбрана па пас преко целог терена ка Никчевићу, којег ни двојица ривала за вратом нису могли да зауставе, и гол нашег крила пет секунди пре истека 60. минута, донели су бод који се дан касније показао вредним пласмана на Олимпијске игре.

– У тој утакмици са Пољацима момци су, као и на Европском првенству, показали да се боре до последњег даха и заиста мора да им се честита на пожртвованости. Заслужили су да играју у Лондону, не само урађеним на овом турниру, него и оним што су постигли пре неколико месеци у нашој земљи. Можемо да будемо презадовољни, циљ је испуњен, иако нису остварене две победе, већ једна и реми. Овде је једино важно било да се квалификују – рекао је после тријумфа Шпаније над Пољском, који је нашу екипу послао у Лондон, некадашњи рукометни ас Драган Шкрбић, присутан на свим мечевима у Аликантеу.

Шкрбић је пре 12 година у Сиднеју (проглашен за најбољег рукометаша света 2000.) био капитен националног тима који је, до сада, био последња генерација наших рукометаша на највећој смотри светског спорта. Двојица чланова те екипе, која је заузела четврто место, сусрет Шпаније и Пољске су посматрали седећи један крај другог на трибинама: голман Арпад Штербик, данас репрезентативац Шпаније (није бранио због повреде), и наш селектор Веселин Вуковић, онда помоћни тренер.

– Одиграли смо тежак турнир, није лако доћи до Олимпијских игара. Честитке момцима, видели сте кроз шта су све прошли. Дошли смо до нивоа када са свима можемо да играмо на гол, два разлике, нема пораза са десет. Полако схватамо на који начин да се носимо са великим тимовима и да им претимо до самог краја – закључио је Вуковић, којем 30. априла истиче уговор, а има понуду РСС да води Србију још четири године, до Олимпијских игара у Рио де Жанеиру.

О томе колики је успех бити у Лондону, говори и то што шампион из Сиднеја Русија (изостаје са ОИ први пут у историји) и Немачка која има најјачу лигу света нису стигли ни до квалификација, а Македонци који су били хит Европског шампионата, упркос новој великој помоћи навијача, на квалификационом турниру у Гетеборгу нису уписали ниједну победу (порази од Шведске, Мађарске и, у небитном мечу, Бразила).

–Селектор нам је причао да је успех играти на Олимпијским играма, и ево успели смо. Цео тим је заједно пратио утакмицу Шпаније и Пољске, и због нас се хотел тресао – рекао је Дарко Станић по доласку на београдски аеродром, на који је стигао део наше експедиције, док је 11 играча отишло директно у клубове у Западној Европи.

Г. К.