„Ју групи” на вољу, публици на ужитак

Први пут за 42 године постојања и рада, на Велику сцену Центра „Сава”, 19. априла, изаћи ће чланови „Ју групе”. Чланови породице Јелић – Драги, Жика и Петар, заједно с бубњаром Слободаном Јуришићем, провешће публику кроз већи део свог музичког опуса, свирајући хитове и песме које је публика највише волела.

– Дуго смо избегавали „Сава центар”, али сада смо га одабрали како бисмо свирали – тишину! Јер, када свирате на великом простору увек је то својеврсна борба с јачином, пуно музике и тада се изгуби музикалност. Није у том новобeоградском здању баш простор за рок музику, али потрудићемо се да се прилагодимо. Тамо се све чује и нема скривања иза буке – сматра Драги Јелић, додајући да ће концерт 19. априла бити „њима на вољу, а публици нa ужитак”.

Музику ни он ни његово брат Жика никада нису схватали као бизнис иако већ пету деценију од ње живе.

– Нисмо желели да постанемо робови у трци за материјалним добрима. Желели смо да живимо као сав нормалан свет. И жеља нам се остварила. Зато слободно кажем да сам изузетно срећан човек. Радио сам посао који нисам сматрао послом, стално сам се усавршавао. Волео бих да свако проживи такав део живота какав сам ја проживео – каже Драги у разговору за наш лист.

На питање да ли се слаже с констатацијом многих критичара да је „Ју група” родоначелник етно-звука, каже да им то многи приписују, с разлогом.

– Својевремено је неко из групе започео с неком темом на бубњевима, што ме је инспирисало да кренем с „Ноном”. После су ми рекли да бисмо могли пола таквог репертоара да имамо када то тако добро радимо, фолк-културу убацујемо у рок. А када се нешто мора... Ми, онда, нисмо хтели. И када су други почели то да злоупотребљавају ми смо престали. Иако, наравно, немам ништа против народне баштине. Напротив, волим добру изворну народну песму – прича аутор бројних хитова, заљубљеник у реку и моторе.

– Када седнем на мотор као да сам се попео на неког расног коња. Ништа лепше од опуштајуће вожње – каже Драги који се са Жиком пре две недеље вратио из Америке, у којој су били због скупа бајкера, одржаног на Флориди, тачније у Дејтона бичу.

– Жика, Нигор, ја и још осам особа кренули смо на овај скуп који дневно угости 300.000 до 400.000 моториста! Веровали или не, ниједан мотор тамо није исти. Власници представљају моторе који су од фабричког задржали само име „Харли Дејвидсон”. Све остало је производ инвентиности власника. Не можете да замислите шта људска машта све може да измисли. Наравно, деле се и награде за разне категорије. То је огромни непрегледни вашар на који долазе мотористи из целе Америке, али и остатка света – не скривајући одушевљење прича Драги који и поседује једног „харлија”, као и његов брат Жика који је свој мотор сређивао три године.

У Америци су им се придружили наши људи који тамо живе, а такође су заљубљеници у моторе. Возили су с њима неколико стотина миља.

– Кад једном седнете на мотор, ту сте цео живот. А кад престанете да их возите, најчешће због нарушеног здравља или старости, останете да их гледате – каже Драги Јелић.

----------------------------------------------

Где сте, браћо, земљаци!

– Сретали смо тамо наше људе. Док смо, тако, у Мајамију паркирали поред плаже, прилази један човек, такође на „харлију”, гледа где ће да паркира и спази наше мајице на којима је писало „Харли Дејвидсон – Београд”. „Где сте браћо земљаци, откуд ви овде” повика човек, наш „комшија” из Земуна – прича Жика Јелић.