Тепих од латица изнад олупине „Титаника”

Два велика дрвена сандука са милион и по ружиних латица утоварена су на брод америчке обалске страже који је у уторак из Бостона кренуо пут места где је потпуно „непотопиви брод”. Овог викенда, тачно сто година од трагедије „колоса океана”, латице скупљене од посетилаца два америчка музеја биће просуте изнад олупине, 650 километара јужно од обале Њуфаундленда.

На исто место треба да стигне и брод „Балморал”, који је прошле недеље кренуо из Саутемптона ка Њујорку, путем којим је пловио злосрећни „Титаник”. На њему је 1.300 путника из 28 земаља који су платили по 4.100 долара. Опело би требало да се одржи у ноћи између 14. и 15. априла, тачно сто година откако је велелепни брод, тешко оштећен у судару са леденим брегом, располућен потонуо на дно Атлантика.

Они мало богатији моћи ће да у специјалној подморници, изнајмљеној од Руске академије наука, зароне четири километра дубоко са британском компанијом која овакве туре организује од 1998. Доле на дну видеће на растојању од 1,2 километра две половине брода који је саграђен 1911. као чудо тог доба, а није завршио ни прво путовање. Ка Њујорку је кренуо 10. априла 1912, превозећи неке од најбогатијих људи на свету, али и велики број сиромашних емиграната који су се надали бољем животу у Новом свету. Од 2.224 путника и чланова посаде у несрећи је страдало 1.514.

На церемоније у два америчка музеја посвећена „Титанику”, у Мисурију и Тенесију, доћи ће 35 потомака путника. Очекују се наследници Штраусових, оснивача робних кућа Мејси. Исидор и Ида Штраус уступили су места у чамцима другим путницима. Њено тело је пронађено (породица је бурму позајмила музеју), али његово никад није, пише „Бостон глоуб”.

На дан када је пре сто година испловио из Саутемптона, 10. априла, у луци је одржана комеморација жртвама трагедије која га је претворила у град бола, будући да је трећина путника била одавде. Окупило се више од 650 потомака. Бацали су цвеће и венце у море где је брод компаније „Вајт стар” напустио луку, а затим су одржали минут ћутања. Са докова се у подне огласио и звиждук у знак сећања на онај који је пре сто година најавио полазак „Титаника”. Служба на доковима завршена је певањем химне коју су свирали бродски музичари док је „Титаник” тонуо.

У Саутемптону је ове недеље отворен и нови музеј посвећен везама између овог лучког града и мора, са посебним акцентом на причу о „Титанику”.

Изложба је отворена и у Музеју Националне географије у Вашингтону на којој су се нашле прве фотографије олупине које је 1985. године снимио истраживач Националне географије, али и скорашњи снимци редитеља Џејмса Камерона.

Од овог месеца олупина „Титаника” је под заштитом Унеска.

Државе потписнице конвенције из 2009. могу законски да казне сваки акт уништења, пљачке и продаје предмета нађених на месту потонућа и могу да предузму све неопходне мере како би заштитиле олупину и осигурале да људски остаци који се ту налазе имају достојан третман.

Заштита је по мишљењу Роберта Баларда, који је 1985. са Жаном Луисом Михелом пронашао олупину, крајње неопходна. Овај професор океанографије изјавио је недавно да „љубав убија ’Титаник’” и страхује да олупина неће опстати још сто година. Угрожавају је природне силе, али и посетиоци који доносе бактерије које нагризају труп. Његова идеја је да пошаље роботе који би очистили олупину и премазали је антикорозивном бојом којом се фарбају нафтни танкери. Роботи би истовремено надзирали и посете туристичких подморница које јој по његовом убеђењу наносе велику штету.

--------------------------------

Филм „Титаник” поново најгледанији у Србији

Поводом века од потонућа брода, филм „Титаник” Џејмса Камерона у новој 3Д верзији, приказује се широм света и у Србији. Током првих седам дана приказивања у домаћим биоскопима „Титаник 3Д” је погледало 16.295 гледалаца и поново је на првом месту листе најгледанијих.

Током 1997. године, сагу о једној од највећих поморских трагедија погледало је у Србији 563.466 гледалаца, а широм света је зарадио 1,8 милијарди долара.

Филм „Титаник” освојио је 11 Оскара и био у том тренутку комерцијално најуспешнији филм у историји.

---------------------------------------

Подаци о путницима и посади „Титаника” доступни онлајн

Више од 200.000 података везаних за путнике и посаду „Титаника” објављено је на интернету поводом 100 година потонућа брода.

Збирку чине подаци о преживелима као и 1.500 жртава, међу којима су и тестаменти, налази аутопсија, подаци о нађеним телима и слике надгробних споменика, а сакупио ју је ancestry.co.uk, претплатнички онлајн сервис за истраживање породичног стабла. Приступ подацима са „Титаника”, међутим, биће доступан бесплатно само до 31. маја 2012.

Посетиоци могу погледати званични списак путника – њихова имена, године и занимања – као и податке о 900 чланова особља, међу којима су њихова националност, позиција и место боравка.

Посетиоци могу да виде и листу путника „Карпатије”, брода који је спасио око 700 путника „Титаника”.

-------------------------------------------------

Белфаст поносан на брод

Са изложбама и новим музејом посвећеном „Титанику” Белфаст се сећа своје индустријске прошлости и поноси тиме што је некада у њему изграђен најпознатији брод на свету.

Званичници се надају да ће „Титаник Белфаст”, који је уз велике фанфаре отворен крајем марта и који је облика несрећног брода, привући само прве године око 425.000 посетилаца.

Компанији „Харланд и Вулф”, чији су жути кранови и даље симбол града, биле су потребне три године за изградњу брода, од машинских постројења до луксузних кабина.

Потапање „Титаника”, две недеље по испловљавању, био је разоран ударац за фирму, а нарочито када су уследиле и истраге око тога да ли је несрећа била проузрокована људском грешком.

--------------------------------

„Политика” о „Титанику”

Априла 1912, наш лист је данима извештавао о трагедији брода који је „снабдевен свим могућим удобностима тог доба” кренуо преко Атлантика да покуша да премаши дотадашњи рекорд.

„Оно што је дивљења достојна моћ духа измислила, што је са техничким генијем успела у првој гигантској победи, све то победили су елементи на један страшно прост начин. Џиновска лађа није могла услед густе магле да на време примети огромни ледени брег и да га избегне...” писала је „Политика”.

У броју од 5. априла (по старом календару) даље пише да су „агентурске радње” из Београда испратиле на „Титаник” 48 путника, али да међу њима није било ниједног из Србије.

„Сви ти путници су из Македоније, Старе Србије или Бугарске. Они су до Београда допутовали сваки понаособ, па су их одавде послале агенције које се баве слањем радника у Америку.”

Ти путници печалбари путовали су „разуме се, последњом класом” и вероватно су нашли смрт, писао је наш лист и додао да би број жртава са Балкана у тој катастрофи био много већи да многи радници нису остали због ускршњих празника још који дан код куће.

У чланку се наводи и тридесетак имена Срба и Хрвата из Аустроугарске који су страдали на „Титанику”.

Историчар из Сремских Карловаца Жарко Димић случајно је открио да је његов предак Јован Димић страдао на „Титанику”.

Он је пре неколико година за наш лист рекао да је реч о једном од прадедине браће који је отишао у Америку и није се више јављао.