Среда, 29.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кућа на Ћуковцу од 354 лета

Једина сачувана земунска кућа балканске архитектуре из турског периода Фото Раде Крстинић

„Живим у најстаријој кући у Земуну и Београду.Леп је то осећај, ал’ шта ја или било ко имамо од тога”, пита се Радиша Жежељ, чија је бака 1960. године купила део највремешнијег објекта на Ћуковцу, у Улици Василија Василијевића 10. Некада из њега, док је ту била кафана „Бели медвед”, нису избијале мушке главе из краја, а данас личи на одавно напуштеноздање.

– О кући брину станари. Поправљамо, уређујемо, сналазимо се како знамо и умемо. Замислите какву би атракцију свуда у свету направили од оваквог здања и како би се држава бринула о њему. Врвело би од туриста да могу у некадашњој гостионици, али и кући у којој је у 18. веку боравио Еуген Савојски, да попију кафу – додаје Жежељ.

Да нема табле са штурим историјатом постављене на тераси, путник намерник ни у сну не би помислио да је она дом бројним породицама.

Да у њој има живих душа, уверила се и екипа „Политике” када је провирила кроз једна од двоја бочних дрвених врата. Степенице су нас одвеле до некадашње баште познате гостионице, данас претворене у заједничко двориште са цвећем и чесмом.

У дугој историји једноспратна кућа грађена од дрвета и опеке, са локалима у приземљу и становима на спрату, мењала је државе, власнике, станаре, госте... Данас се може похвалити да је једина сачувана земунска кућа балканске архитектуре из турског периода и најстарији објекат у Београду. Година градње је непозната. Али, ако се зна да се први пут помиње у белешкама француског путника Киклеа који је прошао кроз Земун 1658. године, прегурала је најмање 354 лета. Кикле је тада записао да се у вароши налазе три хана, од којих је највећи био онај на данашњој адреси Василија Василијевића 10. У војном плану Земуна Немца Хенрика Отендорфа исти објекат се нашао 1663. године.

Прецизнији подаци о кући датирају из 1717. године када је у њој одсео аустријски принц и велики војсковођа Еуген Савојски, у време битке за Београд.

Назив „Зартакен” објекат испод Гардоша добио је 1740. Од тада датира и најстарији урбанистички план Земуна са уцртаних 13 улица и 550 грађевина међу којима је био и „Зартакен”. У току 18. века приземље је преуређено у кафану, а у необјављеној студији Николе Илића „Од хана до хотела” која се чува у Завичајном музеју Земуна, записано је да је крајем 19. века гостионица „Код белог медведа” припадала Науму Николићу, потом Тодору Марићу Гачули да би је тридесетих година 20. века купио Марко Тодоровић Чанак.

– Није утврђено када је овај увек добро посећен објекат назван „Код медведа”. Од давнина се памти његов висећи цимер, табла са сликом медведа у стојећем ставу. Цимер је мењао основну боју, а најчешће је био бео што је у складу са називом. За промену боје цимера заслужни су молери, који су се са другим занатлијама радо сретали код „Белог медведа”. Поједине занатлије у њему су прослављале своју еснафску славу – навео је Илић.

Власник Марко Тодоровић звани Марко Медвед држао је гостионицу све до 1948. године, после чега је национализована и прешла у руке Угоститељског предузећа „Централ”. Тодоровићу је остављен стан на спрату куће, а кафана је све до пре пола века била омиљено место Земунаца.

Кућа је под претходном заштитом Завода за заштиту споменика културе Београда, али је и као таква вредност препуштена зубу времена.

Далиборка Мучибабић

-----------------------------------------------------------

Ледара испод кафане

Испод гостионице „Бели медвед” ископан је лагум са два крака дужине 10 и 14 метара и озидан опеком, који су власници кафане користили као вински подрум.

– У њему се некада хладило и чувало пиће. Зими су доносили лед са Дунава и посипали га сламом да се што дуже одржи и не истопи. Подрум је имао добру вентилацију и температуру која погодује вину. У немачким документима вински подрум се помиње као ледара – каже др Видоје Голубовић, коаутор књиге „Београд испод Београда”.

Лагуми постоје и у кући Радише Жежеља, станара на адреси Василија Василијевића 10. Из његове дневне собе улази се у један који он користи као оставу јер је у лагуму, каже Жежељ, и зими и лети температура 17 степени.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.