Монте Карло тесан за двојицу најбољих

Туристичка мека Монте Карла, створена на заради првог казина и затим обогаћена свим врстама забаве и спорта, само је три деценије старија од свог тениског турнира, основаног 1897. Формула 1, рели, голф, покер, све је то ових дана у сенци првог мастерс турнира на шљаци, чије су уводне борбе управо почеле. За чланове краљевских породица, глумце и друге представнике живота на високој нози, тренутак да се појаве пред камерама доћи ће тек крајем недеље. Дотле се очекује да двојица најбољих на свету, Новак Ђоковић и Рафаел Надал, прођу све лакше препреке и спреме главну сцену – на стадиону окренутом ка отвореном мору Медитерана – за још један историјски дуел у финалу,

Околности су идеалне. Не само зато што први и други на свету могу да се сретну тек у финалу, већ зато што је за обојицу дуел на месту спајања Монака са Француском од огромног значаја. Ово је први турнир на Надаловом омиљеном тлу, нека врста његовог светилишта. Ту је, већ давне 2005. године, стигао до финала против браниоца титуле Гиљерма Корије, повео па стао, и када су сви помислили да осамнаестогодишњак нема довољно муниције за подвиг – рођена је звезда. Од 50, места на АТП листи почетком 2005. и те, прве победе на једном турниру мастерс класе, за свега три месеца пробио се рударски – путевима шљаке – до другог на свету, одмах иза Роџера Федерера.

Да место првог великог успеха може да постане фетиш и надахнуће, познато је из многих спортова. Да неко може на истом тениском турниру да побеђује седам година заредом звучи могуће, али се у новијој тениској историји није десило ником, сем Надалу. Сада Шпанац, на свом првом и последњем упоришту, треба да се обрачуна са Србином, од којег је изгубио седам последњих финала. Ако победи, решио се комплекса Ђоковић, ако изгуби може да настави да тоне и да му примат на Ролан Гаросу постаје све блеђа нада.

Игром случаја, Монте Карло је адреса на којој Ђоковић живи већи део године, али где још никада није победио. Заустављали су га Шпанци: Надал у финалу 2009, Вердаско у полуфиналу 2010, а Ферер још у трећем колу 2007. У међувремену је прескакао тај турнир и чини се да је прошле године мудро одложио то искушење. Ове године, то му је пре свега почетак прилагођавања на шљаку и припрема за Ролан Гарос. Не може да очекује одмах врхунску форму, нити је оптерећен победом као Надал. Ипак, ако победи у Монте Карлу, биће то огроман корак ка париској титули и уласку у историју, као једини после Рода Лејвера (1969) са сва четири гренд-слем пехара у низу.

М. Ковачевић

------------------------------------------------------------------ 

Прекретнице у 115 година трајања

1897.   Први турниру у Монте Карлу

1969.   Постаје „отворени” турнир

2009.   Једини необавезни мастерс турнир

2011.   „Ролекс” преузима спонзорство

Четири титуле Зимоњића

Ненад Зимоњић је једини Србин са титулом у Монте Карлу. Освојио их је четири: са Енглезом Тимом Хенманом, 2004, с Индијцем Леандром Паесом, 2005. и два пута са Данијелом Нестором, Канађанином из Београда: 2009. и 2010. У финалу је био и 2006, у пару са Французом Фабрисом Сантороом.

Новак Ђоковић је једном играо у финалу, 2009, и изгубио од Рафаела Надала: 6:3, 2:6, 6:1.

Шпанци кобни за Ђоковића

Све Ђоковићеве покушаје у Монте Карлу прекинули су Шпанци, на шљаци убедљиво најуспешнији тенисери света:

2007.   Давид Ферер  треће коло

2009.   Рафаел Надал финале

2010.   Фернандо Вердаско  полуфинале

Две деценије владавине над шљаком

Шљака је омиљено тло у Шпанији, Јужној и Централној Америци. Прве титуле из Монте Карла овим земљама донели су Шпанци Андрес Химено (1960) и Мануел Сантана (1966), Седамдесетих су на ту листу ушли Шпанац Мануел Орантес (1975), Аргентинац Гиљермо Вилас (1976) и Мексиканац Раул Рамирез (1978). Осамдесетих су побеђивали Гиљермо Вилас (1980) и његов земљак Алберто Мансини (1989), а деведесетих Шпанац Серхи Бругера (1991. и 1993.), Чилеанац Марсел Риос (1997), Шпанац Карлос Моја (1998) и Бразилац Густаво Куертен (1999).

Од 2001. године (Куертен), ове земље нису препуштале титулу у Монте Карлу. Шпанац Хуан Карлос Фереро је побеђивао 2002. и 2003, Аргентинац Гиљермо Корија 2004, а Рафаелн Надал од 2005. до 2011. За последње две деценије, Шпанци су побеђивали чак 12 пута, а још шест пута били финалисти.

Надалових 7+1 за сва времена

Турнир у Монте Карлу увео је Шпанца Рафаела Надала у историју, вероватно недостижним рекордом. Ту, где је 2005. почео метеорски узлет првом титулом на једном мастерсу, једини је у новијој историји тениса стигао до седам узастопних титула на неком турниру. Осму је освојио у игри парова, са земљаком Томијем Робредом, 2008.