Нада за лечење ћелавости

Јапански стручњаци успели су да на мишевима који нису обрасли длаком, развију крзно усађивањем фоликула добијених од матичних ћелија, што отвара нову наду за лечење ћелавости код људи.

Тим са Токијског научног универзитета, којим је руководио Такаши Цуји, биоинжењерингом је развио фоликуле длака из матичних ћелија и трансплантирао их у кожу бездлаких мишева, извештава АФП, а преноси Танјуг. Након тога, длака на овим животињама се нормално развијала и регенерисала се кроз нормалне циклусе раста.

Матичне ћелије из којих се добијају ткива и органи обично потичу од ембриона, али у овом случају су коришћене матичне ћелије одраслих јединки. Професор Цуји истиче да се ова техника коришћења соматских матичних ћелија одраслих особа једног дана можда може користити и за замену органа код људи.

Клиничка истраживања потенцијалног новог начина лечења ћелавости могла би да почну за три до пет година, а примена ове терапије на општој популацији у наредних десет година, напомињу јапански стручњаци.

Иначе, истраживачи на универзитету у Пенсилванији недавно су открили да један протеин утиче на губитак косе тако што се веже за рецептор на ћелијама фоликула длаке и зауставља њен раст. Лек који би требало да овај биолошки процес заустави већ је на путу, објавили су у стручном часопису „Наука транслациона медицина”, а преноси Би-Би-Си.

У испитивањима спроведеним на ћелавим мушкарцима и мишевима, научници Америчког универзитета су открили који се ген активира када мушкарци почну да ћелаве.

Установили су да се у ћелијама фоликула длаке у деловима без косе подиже ниво кључног протеина простагландина Де, али да се то не дешава тамо где има косе.

Мишеви који су лабораторијски одгојени са високим нивоом овог протеина потпуно су оћелавили, док је трансплантирана људска коса престала да расте после давања овог протеина.

Раст длаке се зауставља када се протеин веже за рецептор на ћелијама фоликула длаке.

„Следећи корак биће да утврдимо шта утиче на тај рецептор. Такође треба да сазнамо да ли блокирањем рецептора можемо само да спречимо ћелављење или можда можемо и да подстакнемо поновни раст косе. За то ће бити потребно време”, каже вођа истраживачког тима професор Џорџ Коцарелис са Одсека за дерматологију.

Већ је пронађено неколико лекова који би могли да утичу на овај процес, а неки су чак у фази клиничких испитивања.

Већина мушкараца почиње да ћелави у средњем добу, док 80 одсто изгуби део косе до 70. године. Кључну улогу у овом процесу игра мушки полни хормон тестостерон, али и генетски фактори. Они изазивају скупљање фоликула длаке која постаје толико мала да је невидљива.

Ј. Ј. К.