Кључ решења у рукама Анкаре

Турски амбасадор у писму "Политици" (5. јануар) објављеном под насловом "Блокада са Кипра" поново окривљује Републику Кипар, жртву турске инвазије 1974, за недавну одлуку Европске уније да делимично замрзне преговоре Турске о приступању ЕУ.

Одлука је донета једногласно у Савету општих послова Европске уније, прошлог децембра, а она потврђује првобитну препоруку Комисије Савету о будућности преговора на релацији ЕУ – Турска. Порука Турској одражава истинску жељу Уније за опипљивим напретком у пуној имплементацији Анкарског протокола.

Турска још увек не признаје Републику Кипар, упркос многобројним позивима ЕУ да нормализује односе са свим чланицама Уније. Штавише, кипарски бродови не могу пристати у турским лукама, кипарски авиони не могу да слећу на турске аеродроме, као ни да прелећу турску територију. Молбе Републике Кипар за пријем у међународне организације блокиране су, док у исто време Анкара инсистира на поступку без препрека на свом европском путу.

Турска је једина земља која признаје такозвану псеудодржаву, у северном делу острва, који је она окупирала, упркос резолуцијама 541 и 550 усвојеним 1983, односно 1984. године, које чине овај једнострани чин ништавним и позивају државе чланице да га не признају.

Турска се труди, супротно поменутим резолуцијама Савета безбедности, да укине такозвану изолацију овог ентитета, која је уведена и спроводи се само због турског деловања 1974, оног којим је извршена инвазија и окупација великог дела друге суверене државе. Било какав покушај политичког унапређења те псеудодржаве или укидања такозване изолације кипарских Турака не помаже у напорима за решење.

Република Кипар, чак и пре приступања Европској унији, начинила је важне кораке да омогући кипарским Турцима да уживају благодети чланства у ЕУ. Хиљаде кипарских Турака су запослени у областима које контролише влада, сви кипарски Турци имају право на бесплатну здравствену негу и могу продавати многе производе захваљујући ЕУ пропису Зелене линије, мерама које доприносе порасту њиховог животног стандарда, који се утростручио. Издавање, без чекања, хиљада пасоша и личних карата, омогућило им је да реално уживају права грађана ЕУ.

Наш циљ је да пронађемо решење што је пре могуће, јер се, на жалост, наставља илегално пребацивање насељеника из Турске у окупирана подручја, паралелно с нелегалним коришћењем имовине грчких Кипрана. Продаја туристичких вила, несумњиво страним држављанима, од стране нелегалног режима, компликује напоре за решење проблема. Кипарски Турци су данас мањина на окупираним територијама, захваљујући илегалном присуству 40.000 турских војника и више од 160.000 насељеника из Анадолије.

Република Кипар је постала независна 1960, а три земље су биле гаранти њене независности: Велика Британија, Грчка и Турска. Данас, 46 година касније, прве три земље су чланице ЕУ, док Турска преговара о свом уласку. Ми смо сигурни да су напори за решење кипарског проблема ојачани уласком Кипра у ЕУ и да ће то бити на добробит свих Кипрана, јер се заснива на правилима саме Уније.

Генерални секретар УН блиско сарађује са својим специјалним изаслаником за Кипар у циљу наставка консултација за примену Осмојулског споразума. Састанак је одржан 15. јануара у Никозији и он ће припремити обе заједнице за важне преговоре да би се избегао још један неуспех.

Председник Пападопулос је нагласио у својој новогодишњој поруци: "Дијалог за решење је одговорност обе заједнице на Кипру. Али кључ решења је у рукама Анкаре. Ниједан дијалог неће донети значајније резултате ако Анкара настави да диктира неприхватљиве услове и поставља неразумне захтеве".

Амбасадор Републике Кипар у Београду