Архитекте са чаробним штапићем

Печат њиховог рада – знање и идеје које желе да пренесу као посвећеници архитектуремогу да виде посетиоци Музеја историје Југославије. Инфо-пулт урађен од нових материјала, у духу шездесетих година 20. века и декоративна расвета две су реализоване, од три фазе пројекта који је ова установа, путем конкурса, поверила студију „Fluid architecture”. Четворо младих архитеката заслужно је за ово „освежавање” и Титову спомен-собу.

Тим у саставу Ђорђе Гец, Невена Пивић, Вања Оташевић и Зорана Васић урадио је ентеријер клуба „Бранков” у Бранковом мосту преко Саве и још неколико популарних места за провод у некадашњој Савамали.Док вредно раде у студију на Врачару кажу да им је идеја водиља да од сваког простора може да се направи нешто лепо.

Осим поменутог клуба, који је пре уређена био потпуно запуштен, и друга непривлачна и одурна места у Карађорђевој улици од девастираних магацина захваљујући њиховим нацртима и „махом чаробног штапића” постали су клубови: „Тјуб” и „Младост”.

– То је изазов, када запуштени простор клијент жели да претвори у угоститељки објекат, а ми осмислимо ентеријер у коме се људи осећају пријатно. Правило је да обавезно посећујемо локацију – објашњава Ђорђе Гец додајући да мора да се осети локација и види, и додаје да слике које тада затичу нису ни мало „дизајниране”: пацови, ђубре, одбачен намештај...

Као изазов доживљавају и ситуацију да од опречних ставова у односу на клијента дођу до решења које је у складу са њиховим виђењем архитектуре. Било да је реч о ентеријеру или новом објекту, архитектура је егзактна, појашњаваГец, оснивач студија, и сматра да је за његову струку у Србији тренутно катастрофална ситуација, али да он и његове колеге никада нису имали жељу да напусте земљу.

– То је изазов више. Да овде радимо посао за који смо се школовали и нашим пројектима допринесемо нечим лепим – каже Зорана Васић.

Наравно, волели би да се ситуација промени – да се људи науче естетици. Понекад није све у новцу. Јер старо је правило, да добра решења нису увек скупа, баш као и оно да најбољи резултат долази само са посвећеношћу.

А када пројектују објекте, који нису јавни попут породичне куће, викендице или сплава, труде се да се дају лични печат. Без обзира на природу пројекта улажу максимално знање и воде се осећајем да најпре они буду задовољни,а онда и клијент, не крију младе архитекте.

Тренутно се настављају радови на објекту од 1.800 квадрата на Дедињу на коме су радили годину и по дана. Намењен је репрезентативном становању, има четири јединице, базен, гаражу.Готов је и пројекат кафеа на отвореном, али због жеље инвеститора не смеју да открију више. Уз договор, понекад и конструктивну препирку, тренутно су заокупљени осмишљавањем ентеријера за продавницу сладоледа.

А. Цветићанин

-----------------------------------------------------------

Болница у Ковину

Од свих пројеката највише жале због нереализоване зграде психијатријске болнице у Ковину. Гецов пројекат је победио на конкурсну, у оквиру Националног инвестиционог плана, али већ неколико година нема назнака да ће почети градња.

-----------------------------------------------------------

Међународни пројекти

Од овога живимо, не одбијамо ни један пројекат па нажалост немамо времена да учествујемо на конкурсима где се вреднује естетика, говоре младе архитекте. Ипак, у иностранству имају реализовани пројекте попут канцеларије у Лондону, виле за аустријског инвеститора надомак Беча. Један човек са наших простора, одабрао је баш њих за реконструкцију виле на Тајланду, коју је пројектовао Филип Старк, један од најцењенијих дизајнера данашњице.