На путу за историју

Промене у свету техничких уређаја су толико брзе да оно што је јуче било чудо технике, за кратко време може да постане – историја. Иако популарни и функционални у своје време, има уређаја који веома брзо бивају запостављени, јер се појављују нови, којима се лакше рукује и који могу да обаве више задатака. Колико само других апарата може да замени један мобилни телефон? Оно, за шта је до недавно било потребно неколико посебних уређаја, данас може да обави један – мобилни телефон. Зато и не чуди што је захваљујући делом и том уређају, цео низ модерних справица на добром путу ка историји иако неке од њих нису ни пунолетне.

Неколико година пошто је 1999. лансиран, „блекбери” мобилни телефон био је статусни симбол, оно по чему се препознавао пословни свет. Међутим, појава „ајфона”, телефона са „андроид” оперативним системом и таблет рачунара, као и навика корисника да им један уређај служи за приватну и пословну комуникацију, потиснула је „блекбери” чији произвођач сада покушава да остане у трци тако што се окреће искључиво пословним корисницима.

Не рачунајући професионалце и оне којима је фотографија хоби, мало ће се људи одлучити да носи фото-апарат и слика њиме уместо камером мобилног телефона. За Фејсбук и сликање на свадбама и рођенданима, свакако није потребан апарат резолуције 14 мегапиксела. Лакше је шкљоцнути мобилним и одмах, без икаквог пребацивања, слике поставити на друштвене мреже, послати пријатељима… Зато дигитални фото-апарати и камере, иако релативно нови, падају у заборав.

Битку са мобилним телефонима, у чију све већу меморију стаје брдо песама, губе и МП-3 плејери, уређаји за слушање музике. Осим музике, корисник са телефоном је увек доступан за разговор, може да „сурфује” по интернету, да прави фотографије и видео-снимке и све то са једним апаратом.

Само пет година је прошло од појаве првог модерног уређаја за читање електронских књига, а без обзира на то што су им сада функције унапређене, чини се да су и они жртве вишефункционалних мобилних телефона, као и појаве таблет рачунара.

Од када се подаци све чешће чувају на мрежи, било локалној било глобалној, преносиви уређаји за складиштење података као што су ЦД и ДВД, па чак и УСБ меморија, ређе се користе. Осим тога, видео-садржај данас може да се наручи на захтев корисника, а мало је тога што не може да се преузме са интернета, тако да идеја о преношењу података из руке у руку више није актуелна.

Колико год да је и даље лакше куцати на тастатури него на екрану осетљивом на додир, ствари би могле да се промене како се технологија реаговања на додир побољшава. Развој програма за гласовне команде могао би да убрза одлазак у историју тастатуре, мада је тешко рећи да ли ће се то заиста и догодити.