Зашто универзитети не сарађују

Да ли је европска реформа високог образовања, познатија као болоњски процес, у кризи? Шта нам је она до сада донела? Да ли су наши универзитети, под притиском студентских демонстрација и захтева за снижавање бодова потребних за упис у наредну годину студија, у расцепу између дневне политике и болоњских критеријума, у стању да је икада спроведу? Шта на том плану могу учинити сами универзитети?

У европским земљама које су далеко узнапредовале у примени болоњске декларације нема болећивости према студентским захтевима за снижавање критеријума студирања, нити политичких уступака под притиском. То значи да, нa пример, у Француској, није могуће прећи у наредну годину студија без остварених просечних 50 одстоплус један поен, нити је могуће преносити испите из једне у другу годину. Код нас је још увек пракса, која се сваке године обезбеђује демонстрацијама, да се пређе у наредну годину са 48 поена (односно са два заостала испита) и често дође у четврту годину са заосталим испитом из прве или друге године студија. Иако смо себи дали чврсте рокове да се уклопимо у болоњске критеријуме, ми то под притиском стално одлажемо, па се оцена нашег високог школства на европској лествици из године у годину снижава. Како то променити и унапредити утицај и углед наших универзитета, професора и свршених студената? Један од путева је, сигурно, стална и ефикасна регионална сарадња са универзитетима из ЕУ.

Научној јавности је, можда, промакла вест да су 18. априла ове године промовисане заједничке мастер латиноамеричке студије, које су конципиралии организовали државнисловеначкиуниверзитет Универзана Приморскем из Копра и приватниМегатренд универзитет из Београда. У вођењу тих студија, као партнери, учествују још и мађарски државни Универзитет из Печуја и чувени Instituto Universitario Ortega Y Gasset из Мадрида. Претходно је овај заједнички програм мастер студија морао да добије зелено светло од европске институције за акредитацију.

Овакав облик регионалне сарадње са угледним универзитетским институцијама из земаља чланица ЕУ допринео је својеврсном признању квалитета нашег универзитета и његових професора.Уједно, то је доказ да је могућа сарадња приватних и државних универзитета у ЕУ, што се у Србији не догађа.Заједнички програм латиноамеричких мастер студија почиње ове јесени, упоредо у Копру и Београду, уз учешће професора са поменутих високошколских установа из Србије, Словеније, Шпаније и Мађарске.

Шта се добија оваквим видовима регионалне сарадње? Најпре, званично признање квалитета наших образовних установа (приватних или државних, свеједно),што је потврђено и неопходном и претходном европском акредитацијом. Такође, то је и експлицитно признање квалитета наших програма и професора за област не само латиноамеричких студија већ и дисциплина какве су међународни односи, економска дипломатија и друго.Значај латиноамеричких привреда, међу којима су и бразилска и аргентинска, као веома перспективне,потенциран је на прошлогодишњем самиту руководстава Словеније и Србије. За успехе на том плану, поред квалитетних производа и пројеката, потребни су и квалитетни кадрови које ће припремати овај заједнички мастер програм.

Регионалном сарадњом и доследном применом универзитетских критеријума можемо да побољшамо наше резултате у примени болоњске декларације коју смо свечано потписали и обавезали се да ћемо је примењивати.

Када сви схватимо да ћемо на тај начин побољшати углед наших универзитета и диплома свршених студената, тада ће ваљда полако попуштати политички и други притисци за снижавање критеријума оцењивања и за одлагање примене преузетих обавеза, од чега сви имамо штете–државни и приватни универзитети, професори, али и студенти и привреда.

*Редовни професор, Факултет за међународну економију Мегатренд универзитета