Нови дизајн обавезује

Теорија дизајна веома прецизно констатује да је дизајн, као свака форма, израз суштине. Недавни готово радикални редизајн "Политике" је несумњиво израз измене односа према суштинским питањима нашег најстаријег дневног листа или бар израз тежње ка промени.
Много штошта је промењено у дизајну листа, фонт, величина слова у наслову, веће белине, говор фотографија и њихова величина.
Као неко ко чита "Политику" од малих ногу, кога је отац негде још крајем 30-их година прошлог века над њеном насловном страном учио брзалици а-ка-ика-тика-итика-литика-олитика-политика да би стекао бољу дикцију, могао се показати конзервативним, суочен са овом изненадном трансформацијом. Међутим, ја спадам међу оне који су са разумевањем прихватили промене које су се десиле "Политици" и њеним читаоцима.

Сваким даном ми се све више свиђа промена. Свако јутро, готово са естетском насладом, очекујем каква ће "Политика" осванути у свој својој формалној свежини.

Међутим, напоредо са тим задовољством приметио сам занимљив феномен због кога и пишем ове редове. Са новим дизајном осетио сам готово органски да добри чланци у новом дизајну постају још бољи, изразитији и вреднији читања, а лоши, конзервативни или бледи, још гори, још конзервативнији и још блеђи, дакле, недостојни не само читања, него ни штампања. Успели наслови позивају на читање, а неуспели боду очи својом промашеношћу.

У новом дизајну се одмах осети кад је напис предугачак, кад му није место на тој рубрици. А фотографије, ако су неуспеле, онако велике, јасно намећу питање зашто су уопште доспеле у лист. Приметио сам да са новим дизајном има мање места за кратке вести, а кад их и има онда неке добијају већи значај него што заслужују.

Нови дизајн ставља на дневни ред још једно битно питање, а то је подвођење свих страница листа и додатака под нови модерни дизајн. Нека ми се чак чине нерешива. Ваља подвести под нови дизајн сва специјална издања листа, с тим да су нека већ решена. Предстоји редизајнирање Културног додатка, чије је свођење на формат осталих специјалних додатака, изазвало озбиљне чак и ироничне реакције. У случају овог у нашој средини вољеног или невољеног додатка, редизајн ће морати да у извесној мери постави питање преоријентације овог додатка ка савременијем промишљању света и нас самих, с тим да не изгуби пословичну ширину "Политике" за све вредне тенденције у култури и уметности. То подразумева битно проширење сарадника међу онима који мисле и стварају савременију уметност. Они традиционалнији су и до сада имали привилеговано место. Сличан је случај са популарним и потребним "Магазином", ретким и вољеним кутком недирнутим дневном политиком, али каткада неопрезном у афирмисању, не изворне народне и наивне уметности, већ кича који се крије иза традиционалног израза. Ниједан свој додатак, а то значи ни "Магазин", овај угледни лист не сме штампати на тако лошој хартији. Данас се сваки, чак тематски безвредни недељник штампа на прворазредној хартији.

Међутим, немам нити маште нити икаквог рационалног предлога како решити дизајн читуља, да одговарају цивилизованијем односу према смрти и емоцијама које смрт прате, а да се не изгубе читаоци ни оглашивачи. Можда је једноставније питање како редизајнирати огласе, јер одавно постоје успели светски узори културнијег и лепшег новинског оглашавања. Ту и тамо већ се појави понеки модерно дизајниран оглас.

Нови талас "Политици" донео је још једну битну новину – оснивање Језичког савета, састављеног од врхунских стручњака за наш језик. Имам утисак да се већ осећају резултати радa ове институције, коју би ваљало да установе све телевизије, а свакако национална, с тим да се претежно позабаве акцентовањем. "Политикин" Савет би морао да се позабави, не само применом нашег правописа, већ и тачним писањем страног текста кад је дат у изворном латиничном облику (а, као за пакост, редовно промакне нека грешка), као и правилном транскрипцијом страних имена. На пример у "Политици" се уврежило погрешно транскрибовање презимена Сорос, као Сорош, а он је или Сорос, како је сам прихватио да се зове откако је на Западу, или оригинално по мађарски Шорош, а никако измешано.

Уверен сам да ће овај мој поглед на нови дизајн "Политике" бити схваћен као добронамерна подршка нашем најстаријем, а подмлађеном листу.

Театролог