Развој опште културе као циљ образовања

Нацрт свеобухватне cтратегије образовања која је представљена јавности пре неколико недеља заслужује и честитке и похвале. Чини ми се да је био последњи тренутак да се сачини овакав преглед стања у нашем школству и одреде циљеви образовања у Србији. Примедбе и неслагања с појединим предлозима, којих сигурно има, допринеће да се у коначни текст уграде и други погледи и решења.

Код навођења циљева образовања стратегија говори о једном циљу на који се често заборавља – о развоју опште културе. У нашем друштву, културно запуштеном, овај циљ има специфичан значај. И зато је неопходно да се овај циљ доследније преточи у конкретне програме и акције које предлаже стратегија.

Исувише смо пажње у протеклим деценијама поклонили стручности на уштрб општег образовања. Некадашња дилема – ерудиција или стручност – можда је данас превазиђена. И заиста ерудиција, схваћена ренесансно, као знање које је само себи циљ, насупрот знању које је примењиво, јесте анахрона. Али је оријентација искључиво на стручност, без ширег општег образовања, такође погрешна и анахрона. Да бисте створили доброг дизајнера потребно је да има добро стручно образовање. Али да бисте формирали изванредног дизајнера потребан му је широк дијапазон знања. Исто важи за сваку другу професију.

Карактеристика модерног времена је да се бришу разлике између занимања, нестају стара и стварају се нова занимања, а све више се траже мултидисциплинарна знања, знања из различитих области која повезујемо, траже се стручњаци који поред струке, имају и широко опште образовање. Чак и независно од захтева тржишта, нашем друштву су потребни кадрови који су, својом стручношћу и својом општом културом и ширином знања, у стању да ово друштво воде, у сагласју са модерним токовима, да васпитавају нове генерације и развијају нове културне потребе. Да ли наша школа омогућава стварање и таквих кадрова? Слабо или нимало. Тестови опште културе и општег знања дају готово поражавајуће резултате.

Наше школе ђацима нуде неповезана знања, предмети су оштро међусобно подељени. Писменост се сматра релевантном само на часовима српског језика и књижевности и није неопходно да се примењује на другим часовима. Ђаци се не мотивишу да упоређују и комбинују знања из различитих предмета, не охрабрују се да шире своја интересовања и радозналост – тенденција је да се што пре определе за једну област знања и за једну животну професију. Мишљења сам да би требало да стратегија предвиди конкретне механизме који ће омогућити ову, преко потребну, интердисциплинарност у нашим школама, и у основним и у средњим.

Друго, наслеђени, а неоправдани, страх од гимназија као ,,елитних” школа континуирано је у Србији доводио до пада значаја гимназија и квалитета програма у њима. Стратегија указује на чињеницу да се данас 75 одсто ђака после основне школе уписује у средње стручне школе, иако се очекивао потпуно другачији однос. Гимназије би, по узору на неке старе европске земље, морале бити ,,мали универзитети”, школе које дају широко опште образовање уз могућност оптирања за било који факултет, и то уз лакши приступ с обзиром на већи обим знања који се стиче у гимназијама. Зато треба поздравити идеју јачања и реформисања гимназија као једну од приоритета стратегије. Сигурно је да реформа гимназија, поред осталог, треба да укључи и следеће елементе: прво, програм треба учинити елитним и релевантним за најбоље, радознале и напредне ђаке из свих средина. Целодневни боравак у школи је такође важан елемент реформе.Друго, могуће је осигурати директну проходност на факултет за матуранте с одличним успехом и на тај начин мотивисати ђаке да се уписују у гимназије. Јер уколико су критеријуми за упис на факултет исти и за гимназије и за средње стручне школе разумљиво је што већина ђака оптира за стручне школе. Треће, неопходно је оснажити позицију професора гимназија, обезбедити стално усавршавање, сарадњу с универзитетским професорима и институцијама културе. И на крају, ефикасно и објективно мерење успешности може оправдати разлику између школа. Зато је неопходно да се, паралелно са спровођењем реформских корака у гимназијама, обезбеди добра и брза процена.

*Генерална секретарка Фондације ,,Центар за демократију” и народна посланица