Дух Медитерана боји шпанске графите

Најбољи зидни радови који красе улице шпанских градова пренесени су на папир и ових дана се могу видети на два места у Београду – у галерији Института „Сервантес” и у Миксер хаусу. Зосен, један од уметника који је спрејом оживео улице Барселоне и других градова широм света, дошао је тим поводом у Београд, а петнаестак полазника тродневне радионице имало је прилику да упозна разне стилове, технике и историје графита која је почела шездесетих година у Њујорку.

По оцу Аргентинац, по мајци Шпанац, Зосен (34) више од две деценије живи у Барселони. Почео је као самоуки уметник, а касније је стекао диплому вишег техничара ликовних уметности и дизајна. На његовим радовима боје су живе и веселе, ликови често смешни и забавни, али речи, иако их све ређе употребљава, прилично озбиљне: капитал, покрет, потрошач, рат, деструкција.

– Раније сам користио више текста, али нисам писац. Ја привлачим пажњу сликама и бојом. Понекад људи кад виде текст добију другачију идеју од оне коју су стекли првим утиском. Зато користим симболизам близак људима, а не неке хладне интелектуалне инсталације. Моји корени и утицаји су из обичног народа, афричког и јужноамеричког фолклора – каже Зосен за наш лист.

Порука коју покушава да пренесе обично је против уништавања природе, мучења животиња, опсесивног богаћења...

– Тренутно имамо много тога да критикујемо. Одавно сам вегетаријанац и веома сам критичан према експлоатацији животиња. Није тешко да видимо да је капитализам зезнуо цео свет, али живимо у том систему и морамо да нађемо неку алтернативу. Не бринемо довољно о планети и то ћемо да платимо – каже Зосен.

Са спрејом у руци и марамом преко лица, која је и заштита од испарења и део имиџа (није хтео да се фотографише без ње), Зосен путује по свету и оставља свој потпис по зидовима Лондона, Лисабона, Њујорка, Амстердама, Токија. Излагао је у многим галеријама, а пре четири године представио се на групној изложби у Панчеву инсталацијом на тему ратова и граница.

За град у ком живи каже да има специфичан стил кад је реч о овој врсти урбане уметности.

– Графити у Барселони имају више имена, слова, ликова и боја. Цртачи графита су углавном под утицајем других цртача, а не савремених уметника, али код нас се може видети да то није утицај Њујорка, већ Медитерана, можда Мироа и Пикаса. Тренутно у Барселони стасава нова, отворенија генерација стрит уметника са другачијим образовањем – каже Зосен.

Иако су захваљујући светски популарним урбаним уметницима, као што је Банкси, графити ушли у галерије и аукцијске куће где достижу позамашне суме, ни у Шпанији као ни у многим другим земљама није лако наћи зид за ову врсту ликовног изражаја. Цртаче графита у Барселони полиција раније није дирала осим ако не би окупирали неки споменик или нову зграду, али град је 2006. прекопирао њујоршки закон нулте толеранције и тада, каже Зосен, почињу проблеми.

– Влада не подржава уличну уметност, што је грешка, јер туристи одлазе у Шпанију и због те културе. Тек за 20 година, можда, ће схватити да је ово што сад радимо добро.

Ј. Каваја