Индустрија на отпаду

Србија данас има више него три пута мање индустријских радника него 1990. године. Чак је и далеке 1960. године у индустрији радило више људи него данас. До ових поражавајућих резултата дошао је Петар Петровић, професор Машинског факултета и један од аутора стратегије о реиндустријализацији. Његови подаци показују да је у нашој земљи 1990. године било 1.035.000 индустријских радника, а удео индустрије у бруто домаћем производу, односно ономе што као привреда створимо за годину дана износио је 30 одсто. Данас их има свега око 312.000, а удео индустријске производње у БДП-у опао је на око 15 одсто.

– Не постоји привредна активност која толику додату вредност даје привреди као што је индустрија – каже Петровић. – Због чињенице да је удео индустрије у БДП-у мали, Србија мора много да увози, јер домаћа производња не може да задовољи све наше потребе. Човек, на пример, хоће и да обуче добро одело, вози ауто, има мобилни телефон. Пошто домаћа индустрија те потребе не може да задовољи, увози се роба из иностранства.

Како професор каже, постоји јасна веза између богатства и удела индустрије у БДП-у земље, јер све богатије земље више и производе. У Европској унији удео индустријске производње износи 25 одсто. Србија је земља која углавном извози сировине које немају ту додату вредност за привреду као индустријски производи. Ту компликовану везу објашњава једноставним примером – дигиталног фотоапарата.

– Погледајте рецимо колико кошта један такав производ и шта је неопходно да би се он направио. Цена по килограму такве робе је невероватна, а мало сировина се за израду користи. Оно што се ту плаћа је знање и то подиже цену. Е, то је та додата вредност коју индустрија даје привреди – каже наш саговорник.

Убеђен је да Срби јесу индустријска нација и као пример наводи робот „Лола 80”, који је 1987. године монтирао „југо 45” у Крагујевцу. Пројектован је 1985. године и то у целости у фабрици „Иво Лола Рибар” у Железнику. То је први домаћи робот који је прошао ригорозне тестове светских произвођача за рад у аутомобилској индустрији.

Са њим је сагласан и Иван Николић, сарадник Економског института и такође један од аутора стратегије реиндустријализације, који је убеђен да се дугорочно одржив стабилан привредни раст не може остварити без развоја индустрије.

– Србија је деиндустријализована држава у процесу транзиционих реформи. Уништена је постојећа привредна структура, а поступак формирања нове одвија се стихијски и споро. Економске и социјалне последице због тога су велике – истиче Николић.

Историјски посматрано, Србија је најдинамичнији развој, праћен снажном индустријализацијом, забележила после Другог светског рата.

– Стопа раста индустрије у овом периоду је износила 9,4 одсто просечно годишње, тако да је њен обим до краја седамдесетих повећан за чак 14 пута. Проблем је настао када је крајем седамдесетих завршена фаза екстензивног инвестирања у капиталне инфраструктурне пројекте који су високо ефикасни – закључује Николић.

Аница Телесковић

-----------------------------------------------------------------

Трактори се гасе са власником

Професор Петар Петровић је убеђен да Срби могу и да направе бренд који траје годинама. Пример за то су српски трактори.

– Њих не можете наћи на отпадима, јер они тамо не иду. Гасе се кад умре власник, а не кад цркне мотор – нашалио се Петар Петровић.

--------------------------------------------------------------------

КАР­ЛОВ УГАО 

• Рад­ни­ци су на ко­рак од вла­сти. Сва­ког да­на су у Не­ма­њи­ној.

• И у при­ва­ти­за­ци­ји је би­ло оно: Фа­бри­ке рад­ни­ци­ма. Рад­ни­ци­ма ДБ-а.

• Сред­ње го­ди­не су оне из­ме­ђу не­за­по­сле­но­сти и пен­зи­је.

• Нај­бо­ље жи­ве они на при­вре­ме­ном ра­ду. Али, у Не­мач­кој.

• Де­мо­кра­ти­ја је из­ми­шље­на за тај­ку­не. Да их шти­ти од рад­ни­ка.

• Чу­ве­ни удар­ник Али­ја Си­ро­та­но­вић је умро, али нам је оста­вио пре­зи­ме у ама­нет.

• Јаг­њи­ћи и пра­си­ћи ви­ше се не пла­ше Пр­вог ма­ја.

• Мо­мак по­ти­че из бо­га­те рад­нич­ке фа­ми­ли­је. Отац му је по­ли­тич­ки рад­ник.

• Док се не­ком не смрк­не, рад­ни­ци­ма не­ће сва­ну­ти пр­во­мај­ски ура­нак.

Дра­гу­тин Ми­нић