Леонардов тестамент

Након пријатног лета Ер-Франсовим авионом, у току којег смо завирили у француску гастрономску понуду и пробали одлично црно вино, слетели смо на аеродром "Шарл де Гол". После краћих формалности, аутобусом смо се, кроз саобраћајну гужву карактеристичну за сваку метрополу, пребацили до железничке станице Гаре де Леон, одакле полазе брзи "ТЖВ" возови. Купујемо превозну карту за неограничен број вожњи свим градским превозним средствима, за три дана, колико ћемо боравити у француској метрополи. За панорамско разгледање града најбоље ће вам послужити градски аутобус број 73 или један од за то специјализованих отворених аутобуса. У вечерњим часовима метроом смо дошли до трга Етоала (у преводу звезда, где се улива чак 13 авенија и улица). Испред нас израња Тријумфална капија, висока 50 метара обасјана светлошћу рефлектора, с чијег врха смо осмотрили Париз, пре шетње Јелисејским пољима, док се у даљини назирала Булоњска шума, врт свих земаљских задовољстава.

Авенијом Шанзелизе, чувеном париском променадом, застајући тек да се освежимо "оранжином", стигосмо до трга Конкорд, којим доминира обелиск из храма Рамзеса II у Луxору. Египатски владар Мухамед Али поклонио га је Паризу 1836. године. Заузврат, добио је сат који је радио само један дан.

Следеће јутро почињемо посетом чувеном тргу Трокадеро, са низом бронзаних статуа са обе стране трга и величанственим водоскоцима. Из јутарње магле помаља се Ајфелов торањ. Бешумним, брзим лифтовима пењемо се до врха на 276 метара изнад тла. Кула се фарба сваких седам година за шта се утроши око 60 тона боје. Последњи пут је офарбана 2003. године.

Обишли смо Музеј вина, у рустичним подрумима, и дегустирали неке од најбољих врста француских вина уз фантастичне сиреве.

Док смо чекали да се укрцамо на брод "Паризијен", обишли смо Трг инвалида, у средини се налази црква Дома краља Сунца, где лежи оно што је преостало од великог Наполеона Бонапарте. Романтична вожња бродићем по Сени уз звуке француских шансона и излагање на једном од 13 светских језика, пролазимо испод прелепих мостова – најлепши је, нема сумње, мост руског цара Алесандра III – и поред велелепних грађевина које се протежу дуж обе обале. Разгледамо на обалама Сене прастаре књиге и друга уметничка дела на тезгама, а потом крећемо у потрагу за малим кипом Слободе, познатом из филма "Лудило" са Харисоном Фордом, какав се налази у Њујорку као дар француске државе Америци. Крећемо ка цркви над црквама Нотр-даму, подигнутој 1163. године, у готском стилу на острву Сите. Време брзо пролази док разгледамо ризницу, спуштамо се у археолошке крипте са остацима две хиљаде година старих кућа...

План нас даље води ка Лувру, Орсеју и центру Жорж Помпиду: набавили смо карте које омогућавају разгледање више од шездесет музеја за два дана, без заморног чекања у дугим редовима. Кроз низ раскошних радњи са модним детаљима, парфемима и књигама, обрели смо се испред обрнуте пирамиде где се, по Ден Брауновом хит роману, налази Свети грал, гроб Марије Магдалене са стакленим путиром изнад њега.

У Лувру, чији се изложбени простор, после реновирања 1993. године, удвостручио па се сматра највећим музејем у свету, кренули смо од чувеног крила Денон, где се налазе египатска збирка мумија, античке скулптуре Милска Венера, Победа Самотраке, Канов Ерос и Психа, Жериков Сплав медуза, и најпознатије Да Винчијево дело Мона Лиза – испред портрета жене флоренског трговца свилом Франческа, застрашујуће је дуг ред. Остала Да Винчијева дела су помало запостављена: Богородица у пећини (старија верзија), Богородица са дететом и светом Аном и две слике Светог Јована Крститеља; следе дела Рембранта, Рубенса и већ се осећате као минотаур у чувеном лавиринту, али овај пут заробљени у лавиринту уметности.

Из екстазе вас буди мирис кроасана, мока кафа и приземљујете се врло удобно. После предаха, у собе Наполеона III, па правац сутерен да откријете средњовековни Лувр, а онда разгледате ренесансно здање споља и контроверзну стаклену пирамиду, дело америчког архитекте кинеског порекла И. М. Пеија, високу двадесет и један метар. Следи одлазак до Краљевске палате саграђене по налогу кардинала Ришељеа, а потом поклоњене француском краљу, данас ту заседа Државни савет Француске. Прошетали смо предивним парком, са тунелом од крошњи дрвећа липа, набасавши на симпатичан ресторан, где су сви јели шкољке и пили вино. Кад си у Паризу, понашај се као Парижанин, рекосмо и придружисмо им се у овој прослави животне радости.