Музеј на сто адреса

Тешко је поверовати да град који има тако бурну историју нема музејску зграду у којој би фрагменти те историје били изложени. А управо такав је случај са Београдом. Тренутно се музеј нашег главног града налази на "сто" адреса. Збирка од 132.000 (!) предмета расута је по мноштву неусловних просторија, а многи су дати и у позајмицу. Садашње номинално седиште у Змај-Јовиној улици подсећа на неко гогољевско начелство и није доступно посетиоцима. Међутим, долазе боља времена.

Агилни директор Музеја Бојан Ковачевић одаје човека који гори од жеље да окрене страницу у историји установе којом руководи. То ново поглавље почеће за неколико година када буде завршено реновирање 8.500 квадрата зграде на углу Ресавске и Немањине. Бивша војна штампарија, сада једна црна и непривлачна коцка, постаће место на којем ће се раширити лепеза београдске историје.

Да прекратимо чекање до изласка експоната на светло дана, завирили смо у депое градског музеја: водич нам је директор Ковачевић. На простору Београда, подсећа, живи се непрекидно већ 7.000 година. Почевши од неолита, праисторија је у музејским збиркама представљена богатством налазишта Винча, Бањица, Бегаљица, Белегиш; предмети имају врхунску археолошку и уметничку вредност и не би их се постиделе ни многе светске збирке звучних имена.

Антички период је, такође, богат. Рим је на ушћу Саве у Дунав имао вековима стално стационирану легију, око чијег логора се развило богато насеље. Из тог доба сачувана је и бронзана глава цара Макрина, 218. године нове ере (пронађена у Болечу). Стручњаци процењују да би ово суптилно уметничко дело на некој светској аукцији достигло седмоцифрену цену.

Најбројнији су експонати из периода од 16. до 19. века. Музеј поседује богату колекцију, више од 100 комада, турских и аустријских гравира.

Збирка новца покрива период од 2.300 година. Богата је и колекција сребренина у којој се налази око 500 предмета истанчане обраде. Занимљива је галерија од 400 акварела и цртежа који приказују пејзаже Београда. Посетиоци ће за неколико година видети и "Косовку девојку" Уроша Предића.

Посебан програм се припрема за презентацију 23 легата о којима се стара Музеј. Шестсто педесет каталошких јединица из заоставштине Паје Јовановића, 6.091 предмет Иве Андрића – чекају нову зграду да би били ближи љубитељима историје.

Директор Ковачевић планира и изградњу музеја на археолошком локалитету Винча, а у музејски посед прећи ће и најстарија београдска кафана "Знак питања".

Под старање ове градске установе потпала је и најстарија београдска кућа, у Цара Душана 10.

Кад се сви ови напори за очување прошлости саберу, испада да Црњански није био у праву кад је рекао да је прошлост бунар у који што бациш не врати се више.