Ко ће оживети Бор

Двадесет и три комплета тендерске документације купиле су компаније и партнерства да би, након обраде документације, одлучилe хоће ли купити Бор, и ако хоће какву ће понуду поднети. Било је ту компанија – од оних из прве светске лиге рударења и металургије бакра, до полетараца (у тој индустрији).

Од само три приспеле понуде, ниједна није дошла од у свету лако препознатљивих рударских компанија, оних које имају и врхунску стручност и финансијске могућности да заиста оживе Бор. Чак ни рударски мала, али са солидним финансијским могућностима, канадска компанија (Данди) којој је влада Србије пролетос дала концесију на истраживање (и евентуалну експлоатацију) најперспективнијих терена источне Србије, није поднела понуду.

Тендерска комисија је рангирала понуде овако: румунска компанија "Купрум" је, понудивши за куповину Бора 400 милиона долара, најбољи понуђач; другорангирани је конзорцијум "ОРН Ивент фонд" и "Ист поинт" са понудом од 340,1 милион долара, а трећерангирани "Амалко" са Кипра (288 милиона долара), колика је безмало била минимална цена за приватизацију (266,7 милиона долара). Ни један једини цент од ових износа неће бити употребљен у оживљавање производње. А без оживљавања производње, није било разлога куповати Бор.

За веровати је да су уз понуде за куповину РТБ Бора ове компаније у понудама, између осталог, исказале планове и динамику улагања да би се достигао одређени ниво производње као и начин финансирања и куповине Бора и оживљавања и стабилизације његове производње.

У недостатку ових података може се претпоставити да је, да би се дошло до што брже стабилизације годишње производње од око 100.000 тона (рафинираног) бакра, потребно око 300 до 400 милиона долара (за руднике и металуршке погоне), и време од око четири године, па би укупна иницијална улагања три побројана понуђача била између 600 и 800 милиона долара. Како поменути понуђачи – купци, располажу врло скромним финансијским и производним средствима, интегрални део њихових понуда мора садржати и чврсту подршку финансијских институција за та улагања.

Првопласирани Купрум је 2005. имао бруто приход од 112,3 милиона долара и чист приход (зараду) од 2,6 милиона долара.

Заиста је тешко предвидети да ће било који од понуђача моћи да добије новац (зајам) за куповину власништва и инвестиције неопходне за оживљавање и стабилизацију производње од, рецимо, 100.000 тона бакра годишње.

Ово понајпре зато што је тешко (немогуће?) било кога, у пословном свету, уверити да ће се цена бакра, на дуже време, задржати на данашњим, за њу (историјски) стратосферским висинама.

инжењер геологије, Канада