Више посла услов за бољи живот

Мада нико не може порећи транзициони прогрес постигнут у протеклих шест-седам година, стартне позиције нове владе у односу на постављене циљеве, најблаже речено, нису нимало завидне. Констатацију потврђује и најновији Извештај о развоју Србије у 2006, сачињен у Републичком заводу за развој, као комплетна здравствена слика српске економије на основу свих релевантних домаћих и страних анализа и поређења овдашње економске стварности са комшијском и европском.

Иако је, према структурним индикаторима Европске комисије, заједно са Македонијом, Бугарском и Румунијом сврстана у земље најјефтиније за живот и мада су нам зараде протеклих година расле брже од укупне привредне активности и продуктивности рада (просечно годишње 14,4 одсто), Србија спада у државе са најнижим животним стандардом у Европи. Јер је по бруто домаћем производу по становнику (мерено куповном моћи) на нивоу Турске и Македоније и само испред Албаније.

Просечна лањска нето зарада у Србији била је, иначе, 260 евра, а у првом тромесечју ове године 317 – за 17 евра већа од румунске. Мање плаћени у првом кварталу били су и Бугари (200 евра), који су као и Румуни већ у Европској унији, а двоструко више Хрвати (630 евра) и наравно Словенци (такође у ЕУ), чија је мартовска зарада износила 815 евра.

Ако је за утеху, према последњем, пре неколико дана у домаћој штампи објављеном истраживању, Србија има најјефтинију потрошачку корпу у окружењу. Док се овде за 28 изабраних основних артикала издваја 58 евра, Хрвати исту корпу плаћају 90, Мађари 78, Црногорци 66, а Бугари 62 евра.

Истина, квалитет живота у Србији, мерено по методологији Уједињених нација (сем дохотка по становнику, у анализу је укључен и животни век и степен образовања), знатно је побољшан: скочили смо са 73. на 50. место у свету. Српски индекс хуманог развоја већи је од албанског, македонског и румунског, отприлике као бугарски, нешто лошији од хрватског и знатно нижи од грчког и словеначког.

Међутим, овдашња невоља су велике разлике у квалитету живота у разним деловима Србије. Квалитет живота у Београду и Јужнобанатском округу, мерен овим показатељем, бољи је од хрватског, али је зато на југу, у Јабланичком округу, лошији и од албанског просека.

Наравно, да је више посла било би више и пара и боље би се живело. Било како да се рачуна, Србија је земља са највећом стопом незапослености у Европи. Према Евростатовој методологији, односно анкети о радној снази коју националне статистике обављају једном годишње, Србија је прошлу годину завршила са 693.024 незапослена, односно стопом незапослености од 20,9 одсто. Она би била још виша – 33,1 одсто, рачунају ли се као незапослени баш сви регистровани у Националној служби за запошљавање, а не само они који стварно траже посао.

Поређења ради, просечна стопа незапослености у ЕУ је 7,9, а изнадпросечну, сем Србије, која је рекордер, имају и Пољска 14, Словачка 13,3, Хрватска 12,6 , Француска 9 и Бугарска 8,9 одсто. Стога је, разумљиво, један од основних циљева нове владе смањење незапослености, и то према Националној стратегији привредног развоја, до 2012. године – на 15,5 одсто.

А услов за обећани бољи живот становништва, смањење незапослености и сиромаштва јесте привредни раст или раст бруто домаћег производа, подржан већим инвестицијама, јачањем конкурентности, продуктивности и извоза и, наравно, смањењем јавне потрошње.

На старту Србија је, са 3.300 евра бруто домаћег производа по становнику, како подаци за Албанију нису познати, боља само од Македоније (2.400 евра), на нивоу Бугарске (3.300), док су је претекли Румуни и Турци (4.500, односно 4.400), а далеко су одмакли Хрвати (7.600) и Словенци (14.800 евра по становнику). Просек ЕУ-27 јесте 23.400, а ЕУ-25 нешто виши – 24.600 евра по становнику. Како је премијер израчунао, са годишњим растом од шест одсто 2012. би достигли четири петине бруто домаћег производа нових чланица ЕУ. Но, ако овдашњи БДП буде растао по стопи од седам одсто, пројектованој у Националној стратегији привредног развоја, Србија ће 2012. достићи циљаних 7.935 долара по становнику, што је око 6.400 евра.

--------------------------------------------------------------------------

Србија на 17. месту транзиционих земаља у Европи