Ниска цена открива фалсификат

Да ли је могуће да литар ракије кошта свега 250 или 300 динара? Шта купцима открива нереално ниска цена? На нашем тржишту све је више јефтиних жестоких алкохолних пића која не би ни смела да се назову ракијом, а легални произвођачи кажу да изузетно ниска цена открива фалсификат.

– Уколико се литар у продавницама продаје за мање од 300 динара, што нажалост није реткост, то највероватније значи да алкохол у ракији није воћног порекла, односно да је добијен од неке друге сировине у коју је потом додавана арома воћа. То је жестоко алкохолно пиће, али није, како је то наведено на декларацији, воћна ракија – открива саговорник „Потрошача”, власник једне породичне дестилерије, који се дуго прави производњом и продајом ракије.

Да би воћну ракију која кошта 250 динара купци требало да заобилазе у широком луку, сматра и Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. Када је пре нешто више од годину и по дана ова организација урадила анализу воћних ракија на нашем тржишту испоставило се да половина, заправо, нису воћне.

– Од 44 узорка, испоставило се да 20 нису воћни, а најчешће су биле фалсификоване оне ракије које се код нас највише купују и пију, попут шљивовице и лозе. Превара се огледала у томе што је етанол био произведен од меласе или кукуруза који су накнадно обогаћени аромама воћа. Нема било каквих назнака да је ситуација сада боља – каже Паповић.

Због чега квалитетна, легално произведена ракија не може да кошта, на пример, 250 динара? Произвођачи кажу да има много ставки које формирају произвођачку цену.

– Уколико одузмемо цену коштања амбалаже, чепа, етикете, акцизне маркице, износ акцизе, ПДВ-а и продајне марже испада да произвођачка цена ракије која кошта 250 динара износи око 24 динара по литру. То је немогуће јер је за производњу литра препеченице потребно десетак килограма воћа, а то не може да кошта 24 динара, већ барем десет пута више уколико се прави од шљива. Зато је или реч о фалсификату или неко не испуњава све обавезе, попут плаћања добављача или пореза – каже наш саговорник, произвођач ракије.

Како кажу легални произвођачи, због таквих производа и нелојалне конкуренције штету трпе сви они који уредно измирују обавезе према држави и добављачима.

Међутим, у Министарству пољопривреде и трговине тврде да помно мотре на тржиште и да су њихови инспектори за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића у току 2011. године код регистрованих произвођача ракије обавили 633 контрола. Такође, извршили су 2.300 контрола у промету, односно 164 контрола у велетрговинама, 516 у малопродајама, 994 у угоститељским објектима и 634 контрола на пијацама. Као резултат ових контрола, ван промета је стављено 119.433 литре ракије, поднето 218 прекршајних пријава, 23 пријаве за привредни преступ као и 26 кривичних пријава.

–У првом кварталу 2012. године извршено је 12 контрола регистрованих произвођача и спроведено је 20 контрола у промету. До сада је одузето и уништено 12 литара ракије а поднете су две прекршајне пријаве.У промету ракија на нашем тржишту, најчешћи пропусти су неправилне декларације које не одговарају техничким прописима или употреба недозвољених средстава у производима као што су шећер и ароме – наводе у министарству додајући да се свеобухватне контроле увек обављају крајем године када се заврши производња, ракија одлежи и стабилизујесе. Тек након свих ових процеса, готов производ се пласира на тржиште.

– Сва алкохолна пића, па и ракије треба куповати у продавницама у искључиво оригиналном паковању. Потрошачима, такође, препоручујемо да при одабиру ракије обрате пажњу на податке на декларацији јер се на њој налазе сви важни подаци о саставу и квалитету – саветују у Министарству пољопривреде и трговине.

------------------------------------------------------------------ 

Испитивање узорка 18.000 динара

Удружења произвођача ракије апелују да би контроле државе требало да буду чешће, истичући да су лабораторијске анализе порекла етанола изузетно скупе (18.000 динара по узорку) и да због тога изостају независна тестирања ове врсте алкохолних пића.

Тврде  да само онај ко се добро разуме може да препозна ракију у коју је додата вештачка арома (рецимо кајсију, дуњу, виљамовку). Али, како да прави избор направе лаици, којима чак ни цена не може бити гаранција док пред препуним рафовима алкохолних пића домаћих и страних произвођача покушавају да купе квалитетну ракију? Добри „вештаци”, кажу, не морају нужно бити јефтини, што је показала и последња велика контрола ракија у Србији.

-------------------------------------------------------------------- 

Највише плагијата шљивовице

Од свих ракија највише се фалсификује шљивовица, али и дуња и кајсија. То се најчешће ради тако што се мешају јефтини дестилати (на пример, од јабуке или грожђа) са скупљим дестилатима. На тај начин се, истина, добија природна ракија, али је купац у заблуди јер не купује оно што мисли и што је декларисано.

Посебно је ризично куповати ово пиће без званичне декларације, на пијацама, рецимо, јер наводна „дуња” може бити чиста шећерна водица са вештачким додацима.