Искуства нишког "њу дила"

У протекла два месеца нишки паркови добили су ново лице. У оквиру пилот пројекта јавних радова ангажовано је 316 радника који су почев од 6. децембра прошле године радили на чишћењу и сређивању јавних површина, уз жељу и организатора и радника, који су добили макар привремен посао, да се он продужи и у овој години.

Влада Србије уложила је у пројекат 28,5 милиона динара, град Ниш нешто више од дванаест милиона, а ЈКП "Медијана", која је била и извођач радова, 1,7 милиона динара.

По речима Марка Цолића, саветника незапослених лица у нишкој филијали Националне службе за запошљавање, ово је била прилика да до посла, макар и на два месеца, дођу неквалификовани радници који се тешко запошљавају.

– Јавило се више од шестсто заинтересованих, међу којима је било и лица са средњом школом, а избор је извршила "Медијана" која их је упослила. Реализовано је укупно шест пројеката – монтажа и одржавање опреме у парковима и јавним дечјим игралиштима, чишћење обала река, уређење и озелењавање површина блоковског зеленила које нису на режиму редовног одржавања, санација дивљих депонија и уређење путних прилаза граду, уређење паркова који нису на режиму редовног одржавања и ручно чишћење улица трећег степена. Добро урађен посао је услов да се радови наставе и у овој години. Обишли смо Тврђаву и Спомен парк Бубањ и уверили се да је овај услов испуњен – каже Марко Цолић.

У познатом парку Чаир офарбане су све клупе и мобилијари, сређен је парк у Тврђави, а на месту Ровче рашчишћени су спортски терени, некадашњи центар за рекреацију који је последњих година био зарастао у коров. Спомен парк Бубањ очишћен је од корова, уређене су и очишћене прилазне стазе.

Група радника, која је у Тврђави вадила пањеве, такође је била задовољна овим пројектом.

– Завршио сам средњу школу за месара и чекао посао годину дана. Ово је била прилика да нешто зарадим, јер од седења нема вајде – каже Далибор Младеновић.

Тридесетдвогодишњи Јанош Бекировић је завршио за бравара, али такође није никада радио:

– Има пуно оних који би желели да раде, али нема посла. Није тачно да млади неће да раде, али треба им дати шансу, јер ми смо вредан народ – категоричан је Бекировић.

Најстарији међу њима је 46-годишњи Миодраг Здравковић па га зато називају шефом.

– Био сам возач, највише у "Србијатрансу", и после 38 година рада нашао сам се на бироу. Сада на овој радној акцији плата по уговору ми је била 8.600 динара и још две хиљаде добијао сам за топли оброк. Радило се од седам до четрнаест сати, време нас је послужило, тако да смо добро обавили посао – каже Здравковић.

На крају сви рекоше да би волели да се јавни радови организују и у овој години, али све зависи од републичке владе.