На 15 утакмица савладан само три пута

Црвена звезда је овог пролећа одиграла 15 утакмица, а примила само три гола! И ниједну није изгубила.

У првенству је постигла ове резултате: Спартак 1:0, у Ивањици 3:1, Смедерево 4:0, у Борчи 4:1, Борац 2:0, Хајдук 3:0, у Крагујевцу 0:0, Металац 5:0, у Новом Пазару 0:0, Слобода 1:0, на Карабурми 1:1, Јагодина 1:0 и на стадиону Партизана 1:0, којег је у полуфиналу Купа победила у обе утакмице са по 2:0.

У свим тим окршајима је бранио Бобан Бајковић, који, ето, у просеку гол прима на свакој петој утакмици!

То је најбољи доказ колико вреди голман који није конфекцијски. Својим стилом брањења потпуно одскаче од својих колега не само у нашој лиги, него и у Европи.

Предузимљивији од голмана Барселоне

Без сумње је најатрактивнији фудбалер у нашој лиги. Одличан је на гол-линији, што је показао у последњој утакмици против „црно-белих” када је сачувао своју мрежу иако су Волков и Иванов пуцали из непосредне близине, али оно што га издваја од осталих то је што свој гол брани не само у петерцу, па ни у казненом простору, него готово на целој половини игралишта која припада његовом тиму.

Недавно је на Карабурми истрчао на тридесетак метара од свог гола и падом у ноге, али као бек, спасао готово сигуран гол. Тада је утисак био утолико јачи, јер је само дан раније, у реваншу полуфинала Лиге шампиона, Барселонину наду да може у финале покопао нападач Челзија Торес, који је лако заобишао њеног голмана Виктора Валдеза, који је, помирен са судбином, чекао у свом шеснаестерцу.

Бајковић, међутим, покушава да извуче максимум и из ситуације која је наизглед безизлазна, да исцеди кап и из најсувље дреновине. Поред тога уме и да предрибла противничког играча. То вероватно огромна већина осуђује као рискантан потез или непотребно поигравање, али, када се успешно изведе, чини се, да и највећи „зихераши” запљескају.

А то, уствари, уопште није призивање ђавола уколико голман крене у дриблинг као и остали играчи: направи варку, а онда, за сваки случај, буде између лопте и супарника.

– Волим да дриблам, али то никада не радим с намером унапред. Једноставно, тако се намести, – као да се правда Бајковић. – Учини ми се да ћу, ако испуцам лопту да погодим њиховог играча, па ми ово изгледа сигурније.

Оригиналних фудбалера је све мање. Уврежило се схватање да у професионалном спорту нема искакања из шаблона. У њему се одрађује посао. Играње изгледа неозбиљно. Али, то не значи да до победа не може да се дође и креативношћу.

– Нисам имао узора. Овакав мој стил брањења је дошао сам од себе. С тим се родиш. Имао сам и добре тренере и у Црној Гори, а нарочито у Звезди где сам много научио од Александра Стојановића, па од Максимовића, у Сремској Митровици од Коцића. Иначе, од голмана највише ценим Буфона, иако је његов стил сасвим другачији, – открива Бајковић.

У савременом спорту није лако да се стекне таква слобода у игри. Има много калупа: од како је Бекенбауер почео стојећи да гледа целу утакмицу незамислив је тренер који седи на клупи, или од како је Бартез, као голман светског првака Француске исекао рукаве и његове колеге су то почеле да раде, па их је све мање који носе дуге рукаве. А играчи и по хладном времену носе кратке рукаве, али с поткошуљом испод ма колико то боде очи.

– Драго ми је што тренер Просинечки има разумевање за мој стил брањења. Тако браним на тренинзима и он је то прихватио, – објашњава Бајковић. – Понављам, то сам ја. Другачије не бих могао да браним.

До првог тима Звезде Бајковић је превалио много тежак пут. У клуб је дошао кад је тренер био Муслин, на пробу са 17 година из Ловћена (рођен 15. марта 1985. на Цетињу), где је почео да брани с девет-десет година, по наговору старијег брата, који је био голман.

Шанса после седам година

А онда као номад и то, чинило се, све даље од „црвено-белих”: Јединство (Уб), Смедерево, Рад, Срем. И онда опет Црвена звезда, али као резерва. Сваки играч може да игра на два-три места у тиму, а голман само на једном.

– Било је много тешко да се издржи. Шансу сам добио после пуних седам година, – присећа се Бајковић. – Мора да будеш много јак у глави да све то издржиш и дочекаш своју прилику.

До права да тако брани грдне муке је имао и чувени голман предратног БСК-а и Црвене звезде репрезентативац Срђан Мркушић. Он је први код нас био такозвани „трећи бек”: голман који интервенише и ван шеснаестерца. Од њега је то преузео Петар Раденковић, који се касније прославио у Минхену 1860, где је одушевљавао Немце продорима на противничку половину!

– Да би се тако бранило мора да се има концентрација 200 посто током целе утакмице! За примљени гол увек је голман крив, – понавља Бајковић гледиште, које је неоправдано општеприхваћено. – Иде ми наруку што немам трему. Нисам је имао ни кад сам први пут бранио против Партизана. Чак ми те велике утакмице и више одговарају. Смењују се наши и њихови напади, па сам све време у игри. Много је опасније против противника који једном пређе центар, а ја остао незагрејан...

Нападачи се и плаше кад против себе имају голмана који свуда стиже. Било је доста утакмица на којима Бајковић готово да није имао посла – лопте су ишле поред гола. Задрхти им нога.

– Имам сам и доста лопти као против Марковића у дербију, не овом, него оном прошлом. Играч се уплаши од голмана. На Карабурми је Симић из ОФК Београда био у бољој позицији, али је пропустио тренутак да је искористи, – каже Бајковић.

Црвена звезда је почела да враћа дугове Партизану. Бајковић каже да је после прве победе овог пролећа мислио да је срећа на њеној страни, али када се то поновило и на наредне две утакмице, онда више није случајно. Међутим, за Европу Звезда мора боље – и у одбрани, и у нападу.

----------------------------------------------

Сутра у Пиреју проба за Европу

Црвена звезда ће сутра бити гост Олимпијакоса, који ће том утакмицом да прослави 14. титулу првака Грчке освојену у последњих 16 година.

– Колико год била пријатељска та утакмица је прилика да видимо где смо, да се мало макнемо од наше лиге. Олимпијакос има велики тим, па да видимо колико смо му близу. Тај меч мени много значи, – наглашава Бајковић.