Ко плаћа порез, купац или продавац

Код продаје непокретности, обвезник пореза по закону је продавац, односно преносилац права на непокретности. Пореска обавеза настаје даном закључења уговора о преносу апсолутних права. Ако није сачињен пуноважан уговор о купопродаји, пореска обавеза је настала оног дана када је купац ступио у посед непокретности.

По закону, купац је јемац за плаћање пореза и он јемчи супсидијерно за плаћање пореза на пренос апсолутних права, што значи тек онда ако продавац не може да плати порез. Међутим, у пракси је уобичајено да се обавеза плаћања пореза пребацује на купца зато што продавац не жели да има више икаквих послова око непокретности коју продаје па препушта купцу и плаћање пореза и укњижење. У том случају, купац је са становишта пореске управе солидарни јемац, што значи да, ако продавац плати порез или ако дође до принудне наплате од продавца, продавац може да наплати износ плаћеног пореза од купца сходно уговору.

Уговорно преношење плаћања пореза на купца је и начин заштите купца од малверзација. Уколико је уговорено да порез плаћа продавац, он може да одуговлачи са тим, па купац не може да се укњижи. Како се непокретност и даље води на његово име, он може поново да је прода или оптерети хипотеком.

Такође је важно и благовремено плаћање, не само зато што је то законска обавеза већ и због тога што пренос непокретности није у потпуности завршен све док се нови власник не укњижи. Пошто купац не може да се укњижи док не плати порез, то даје могућност да продавац закључи више уговора о продаји исте непокретности, или да непокретност која се још води на његово име оптерети хипотеком. Хипотекарни поверилац, који по правилу проверава само власнички лист и осталу изложену документацију, не може да дође до сазнања да је продавац закључио уговор са купцем и да више није власник непокретности о којој се ради.