Флуидне и непрегледне творевине

Покушаји да се одгонетне стање или још боље динамика односа међу генерацијама, у актуeлном тренутку, у друштвеним наукама никада није пролазила добро. У прошлом веку познати су случајеви светски познатих социолога који су непосредно пред избијање студентских протеста и демонстрација 1968. године писали о бесконфликтности генерацијских односа или о генерацијском конформизму.

Разлог не лежи само у идеолошки искривљеној перспективи аутора, или недовољно добрим инструментима саме науке већ произилази из чињенице да они који пишу о генерацијским односима те односе опсервирају са свог генерацијског стајалишта, немајући увид у друштвено врење које настаје у супротстављеној генерацији.

Али са друге стране и самим припадницима генерација тешко је да саморефлектују и артикулишу своја поимања, будући да су генерације као такве доиста веома флуидне и непрегледне творевине, недовољно агрегиране. Теоретичари који су се бавили међугенерацијским односима на рушевинама омладинске побуне 1968. године у свету тврдили су да у одређеним временским и друштвеним околностима долази до формирања ,,генерацијских политика” или чак ,,генерацијске мисије”, у ком случају генерација младих себе ,,овлашћује” да ,,развласти” генерацију старијих и да друштву понуди нову алтернативну легитимацијску основу.

Да ли бисмо смели да закључујемо да се наша ,,транзиција” одвија по овом сценарију? Уколико судимо само по телевизијским лицима, могли бисмо тако нешто да помислимо. Али заборављамо да они који су покренули ратне и политичке олује на југословенском тлу у већини су заузели место на гробљима (уз неке изузетке) а да младолика лица политичких посленика и осталих ТВ лица која нас обасипају политичким порукама само довршавају њихове незавршене послове.

Али да не идемо тако дубоко у опскурна политичка дешавања у нашој недавној прошлости. Генерације се сусрећу и раздвајају на многобројним ,,друштвеним фронтовима”, најпре и најдуже у породици, а потом као демографски агрегати, економски актери, носиоци политичких стратегија и политичких кретања, као културни и духовни покретачи и неимари, потрошачи различитих вредности и добара, творци и јавно-мњењски следбеници итд. Однос између њих, а пре свега мислимо на оне генерације које припадају младости и оне који припадају зрелости, односно старости, како се оне данас друштвено-културно дефинишу, није једнообразан на свим овим ,,фронтовима”.

Ако посматрамо нашу данашњу ситуацију, онда бисмо могли наићи на читаву палету друштвених односа међу генерацијама: од емотивне привржености, преко друштвене сегрегираности и маргинализованости, до културног конфликта и политичке нетрпељивости. За сваки од ових односа имали бисмо довољно примера трајнијих групних ентитета младих и старијих и њихових конкретних понашања. Шта овим желимо да кажемо?

Да је тешко генерализовати и тврдити да у нашем данашњем друштву постоји ,,генерацијски јаз” или да идемо корак даље, ,,генерацијски конфликт” у том смислу да генерације младих и старијих свесно опонирају једни другима и дефинишу ситуације које доводе до њихових опречних понашања и деловања. Нити су генерације постале освешћени артикулисани генератори кризе и супротстављања. Пре можемо говорити о констелацијама друштвених фактора и околности које младе и старе у нашем друштву, али и у глобализованом свету, генерално доводе у опречне или супротстављене интересне позиције.

Ове позиције генерација младих и старих могу се у некој ситуацији претворити у варницу непријатељства... Али то непријатељство, када до њега дође, никада се не одвија као директан сукоб, борба између генерација, већ као сукоб оних снага у друштву које се залажу за постојеће, за поредак, и оних које тај поредак одбацују као нелегитиман, најчешће зато што је неправедан. А ту онда за распоред снага између опонената поретка и његових заштитника много већи значај добијају све друге разлике, а пре свега оне социјално-економске, то јест класне, па тек онда и генерацијске, али у снажној вези са претходним (и многим другим,идеолошким, образовним, културним, етничким, верским итд).

Утолико је теже говорити о генерацијским разликама и генерацијским односима у смислу неких јасних опречних или бар мање више затворених животних хоризоната у савремености.