Ивковићев час кошарке у граду чуда

С дупло јачим тимом него данас Олимпијакос је пре две године у Паризу изгубио у финалу од Барселоне, а сада не само да ју је избацио у полуфиналу, већ је у борби за титулу шокирао све љубитеље кошарке, савладавши на досад невиђен начин супермоћан тим ЦСКА коме ни буџет већи од 30 милиона евра није био довољан. Само Кириленко кошта као 11 кошаркаша Пирејаца (када се изузме Спанулис чија је годишња плата 2,4 милиона евра), а колико је добар играч можда није претерано рећи да на терену вреди за двојицу.

Ипак, прича о успеху тренера Душана Ивковића и његових играча није прича о новцу. То је прича о једном од највећих под вига у европској кошарци свих времена, а можда и у спорту. Да је ЦСКА у недељу вече успео да стигне и престигне 19 поена предности за 12 последњих минута, то не би било никакво чудо, јер с таквим асовима ништа није немогуће. Ипак, кад то ураде голобради кошаркаши, без икаквог искуства у оваквим сусретима, онда је то равно остварењу најнестварнијих снова.

Није било играча у „црвено-белом” који у свеопштем хаосу на паркету арене „Синан Ердем”, пар минута после историјског коша Принтезиса који је запечатио судбину Московљана 0,7 секунди пре краја (62:61), није рекао да највеће заслуге припадају тренеру Душану Ивковићу. Амерички кошаркаш Хејнес, док је грлио трофеј Евролиге испод победничког постоља, викао је да је „Ивковић архитекта Олимпијакосовог успеха”.

Стручњак који је освојио све што се освојити може (једини с пехарима из четири различита евро-купа) не само да није рекао завршну реч у кошарци – иако су се неки уочи сезоне иронично питали докле ће више да ради – већ је у својој 69. години обезбедио себи још један астрономски уговор (у недељу постао најстарији првак Европе). Ко зна, можда се после ове сезоне пресели баш у Турску, тренутно једину земљу уз Русију финансијски способну да плати најбоље тренере. Тако, барем очекују неки турски новинари, па чак наговештавају да би из Грчке могао да стигне „у пакету” са својим кумом Жељком Обрадовићем (Панатинаикос).

Иако су претходна три дана турски медији били затрпани „братоубилачким” фудбалским дербијем у којем је Галатасарај однео победу, посветили су и велики простор финалу Евролиге. Када се споје оцене из два листа, „Хуријета” и „Сабаха”, добија се наслов који можда и најбоље осликава оно што се збило у арени „Синан Ердем”: „Ивковићев час кошарке у граду чуда”!

Коментатор „Хуријета” Јунал Озуак је написао: „У првој четвртини се играла анти-кошарка, али је на крају Ивковић одржао час кошарке, а „црвено-бели” надвисили моћан тим ЦСКА, предвођен Теодосићем и Кириленком.”

„Сабах” је испод наслова „Бајка” упоредио два „највећа спортска чуда која су се догодила у Истанбулу”: „Оно што је Олимпијакос урадио у кошарци, равно је подвигу који је Ливерпул начинио финалу Лиге шампиона против Милана 2005. године, када је губио с 3:0, а на крају победио.”

Турски колега је само заборавио да помене још један велики подвиг у том граду… Тројку Александра Ђорђевића којом је Партизан, у последњем секунду сусрета с Хувентудом из Бадалоне, дошао до титуле европског првака (71:70).

----------------------------------------------

Фенербахче зове Обрадовића

Како су објавили поједини грчки и турски медији, Фенербахче из Истанбула тражи новог тренера, а главни кандидати су наш Жељко Обрадовић (Панатинаикос) и италијански стручњак Еторе Месина (помоћник у Лејкерсима из Лос Анђелеса). Према неким изворима, Обрадовић није рад да се растаје с Панатинаикосом после 13 година, али је извесно да Фенербахче тражи новог шефа стручног штаба иако још није раскинуо уговор са садашњим. За време фајнал-фора Евролиге у Истанбулу, у разговору с тренером тог клуба, хрватским стручњаком Невеном Спахијом, сазнали смо да његова судбина зависи од избора председника Спортског друштва „Фенербахче”, а ти избори су кроз месец дана.

----------------------------------------------

Навијачи криве Теодосића

Лист „Совјетски спорт” из Москве пренео је коментаре својих читалаца у вези с финалом кошаркашке Евролиге у Истанбулу, а они за пораз од Олимпијакоса углавном криве тренера Јонаса Казлаускаса и нашег репрезентативца Милоша Теодосића. За литвансог стручњака су рекли да „није тренер за велика дела”, док је један читалац написао: „Теодосић је у преломним тренуцима увек нервозан, несигуран и није борац. Способан је само за екстравагантна додавања, али није дорастао да буде вођа тима као што су то били Холден и Папалукас.