Фактор Обрадовић

И врапци на грани знају какав утицај на европску кошарку има Жељко Обрадовић, али сигурно нико не зна да, рецимо, то што га познајете може да вам донесе бесплатно пиво у Капали чаршији.

Тројицу Грка у мајицама Панатинаикоса привукло је наше ценкање на српском у једној радњи (продавац је знао боље српски него енглески, што за ово место није чудно) и кад су, после краћег разговора, схватили да познајемо Обрадовића, поставили су питање које је за њих, како нам рекоше, питање живота и смрти:

-Иде ли Обрадовић из Панатинаикоса или не!

Иако су добили одговор да то тренутно нико живи не зна, инсистирали су да плате пиво, што се у врелини Капали чаршије не одбија. Претходно вече, њихов клуб је у дворани „Синан Ердем“ изгубио од ЦСКА у полуфиналу Евролиге, али њих тај пораз није толико бринуо колико неизвесност око тога да ли ће Обрадовић остати на клупи „зелених“ и после 13. сезоне.

И заиста, питање ко је се најчешће могло чути за време фајнал-фора Евролиге у Истанбулу, протеклог викенда, било је – на чијој клупи ће Обрадовић седети од овог лета? Кад смо то питали познатог грчког новинара Василиса Скунтиса, јединог који је извештавао са свих 25 завршних турнира, одговорио је кратко: „По мени, Жељко остаје ако остају браћа Јанакопулос“!

Није тајна да власници Панатинаикоса и фармацеутске куће „Вијанекс“, браћа Јанакопулос, нису више у стању да обезбеде буџет кошаркашком клубу какав су могли до пре неколико година.

Међутим, Обрадовић их толико поштује да је јесенас пристао на умањење уговора, а и пресудно је утицао да већина играча пристане на исту жртву (неки су, ипак, отишли). Мало је познато да су у овој сезони, у једном тренутку, плате касниле пола године, али најуспешнији тренер Евролиге (осам титула) није допустио да падне борбени дух тима који је, упркос свим проблемима, опет стигао до фајнал-фора.

Дошао је тренутак када се много тога преплиће и око Панатинаикоса и око Обрадовића који је, при одласку из Истанбула, још једном наишао на питање: шта даље? „Питајте боље браћу Јанакопулос, они то најбоље знају“, одговорио је кроз осмех.

Није тајна да постоји могућност и да шестоструки првак Европе (прву титулу освојио с Маљковићем, наредних пет с Обрадовићем) добије новог власника. Ипак, ко год то био, неће од њега пресудно зависити будућност клуба. То и навијачи знају који Обрадовића на свакој утакмици дочекују песмом коју су му испевали још пре десетак година, с којом су га испратили и док је напуштао терен после пораза од Барселоне у борби за треће место у Евролиги.

Кад смо пре три недеље били у Атини, у његовом омиљеном кафићу „Дејли“, један симпатизер Панатинаикоса је изјавио да ће се, чак и да Обрадовић оде из клуба, ова песма заувек певати и да ће, поред заслужног кошаркаша Алвертиса и навијачке групе „Гејт 13“ и он једног дана добити џиновски дрес под сводовима дворане ОАКА. Навијачи „непријатељског“ Олимпијакоса, с којима смо разговарали у Истанбулу, кажу да је Обрадовић једини из Панатинаикоса који може без последица да попије кафу у њиховом Пиреју, што само говори колико су и они свесни његове величине, али и да цене то што је у својим изјавама увек исказивао огромно поштовање према њиховом клубу (прекјуче им је јавно честитао на освајању титуле у Евролиги).

Кад се говори о Обрадовићевим успесима, један његов подвиг некако остаје по страни: ниједан кошаркашки тренер у модерној ери није постао симбол неког великог клуба, осим њега, који кроз неколико дана завршава 13. сезону у Панатинаикосу. Донео је том клубу пет пехара Евролиге, 11 од могућих 12 првенстава и седам купова и направио од њега један од најуспешнијих у Европи свих времена.

Данас почиње борбу за 12. титулу државног првака, против новог европског шампиона Олимпијакоса, на чијој клупи седи његов кум и некадашњи ментор Душан Ивковић. „Црвено-бели“ из Пиреја имају предност домаћег терена, игра се до три победе (прва три меча су данас, 20. и 23. маја), а неки медији у Турској најављују да ће се после ових сусрета кумови преселити у њихову земљу, уз Русију једину кадру да овог лета понуди атрономске уговоре. Мада, треба знати и то да се онај коме је Грчка на срцу тешко одлучује на прелазак у Турску...

Од Обрадовићеве одлуке, зависи не само будућност Панатинаикоса, већ и изглед европске клупске сцене. Јер, нема сумње да би његов нови клуб аутоматски постао фаворит за освајање Евролиге. До сада, само Бенетон није имао среће да се с њим попне на врх (заједно су освојили Куп „Сапорте“), Партизан и Хувентуд га памте по својим јединим титулама првака Европе, Реал по томе што га је вратио на европски врх после 15 година таворења, док Панатинаикос не сме ни да помисли како би изгледао без њега.