Зашто БАС не прима већину платних картица

Због чега на главној Аутобуској станици у Београду карте не могу да се плате картицама, односно могу једино„дина” картицом, алине идругим платним картицама које се више користе, попут „висе” или„маестра” и када је у плану да се омогући плаћање карата и другим платним картицама, а не само „дином”, питали су читаоци редакцију „Потрошача”.

Одговор на ово питање потражили смо на Београдској аутобуској станици (БАС). Ту нам је речено да је главни разлог тај што трошкови банкарских провизија у случају плаћања картицама иду само на терет пословања БАС-а, јерпревозници не желе да рефундирају трошкове банкарске провизије.

– Београдска аутобуска станица обавља делатност пријема и отпреме путника и аутобуса у међумесном и међународном линијском аутобуском саобраћају. На бази важећих законских прописа, од којих истичемо Закон о превозу у друмском саобраћају и Опште услове пословања аутобуских станица, са свим превозницима који користе станичне услуге БАС-а у истоветном тексту су закључени уговори о пружању станичних услуга.Уговором је утврђено да БАС продаје аутобуске карте у име и за рачун превозника, што подразумева да цене услуге превоза путника у јавном саобраћају искључиво утврђује превозник, односно те цене су фиксиране – објашњавају у БАС-у, додајући да је истим уговором утврђена и висина накнаде за услугу продаје аутобуских карата од девет одсто (што је приход БАС-а), а 91одсто оствареног бруто промета од продаје аутобуских карата у уговореним роковима се трансферише превознику.

– Уредбом о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалне касе су делатности јавног превоза путника у копненом саобраћају које обављају превозници као и услужне делатности у копненом саобраћају коју обавља БАС је утврђено да не постоји обавеза евидентирања промета преко фискалних каса, што практично значи да су наведене делатности изузете од обавезе наплаћивања својих услуга безготовинским средствима плаћања путем платних картица – наводе у БАС-у.

И поред тога што, како кажу,немају законску обавезу да наплаћујуаутобуске карте безготовинским средствима плаћања,БАС је са својом пословном банком која је у систему „дина” кард закључио уговор о наплати својих услугапутем платних картица.

– Овај трошак искључиво иде на терет пословања БАС-а јерпревозници не желе да рефундирају трошкове банкарске провизије  због наведеног изузећа из закона.Основни разлог због чега БАС није прихватио друге системе из области безготовинског плаћања путем картица је због несхватљиво високог износа провизије које издаваоци платних картица наплаћују преко пословних банака и која се креће у границама од 1,5до шест одсто на укупан бруто износ оствареног промета, односно на укупну цену аутобуске карте – објаснили су у БАС-у, илуструјући то конкретним примером:

- 1.000 динара – цена аутобуске карте за неку релацију;

- 90 динара (девет одсто) – уговорена накнада за продату карту између БАС-а и превозника

- 60 динара (шест одсто) – провизија издаваоца платне картице на укупну вредностаутобуске карте

У БАС-у кажу да би на основу тог примера морали да се одрекну 67 одсто прихода по основу накнаде од продате аутобуске карте.

– То је, пословно гледајући, крајње неприхватљиво – закључују у БАС-у, што значи да све док превозници не прихвате да сносе део банкарских трошкова, већина путника неће моћи карте да плати картицама већ једино готовином.