Ноћи у Граду светлости

Наравно да нисмо пропустили црвени кварт Пигал, мада ово место делује испразно и комерцијално, као део глобалистичке секс индустрије. Овакав, не би могао да буде инспирација чувеном Хенрију Милеру. Разочарани, стрмим степеницама пењемо се ка боемском Монмартру. Доживљавамо просвећење, али и подлежемо шарму уметника сумњивог талента, који ће нас овековечити на овом чувеном уметничком месту.

Стижемо до платоа испред снежнобеле базилике Сакре Кер, одакле посматрамо панораму града при заласку сунца. Са крова цркве немо нас посматрају застрашујуће немани отворених чељусти, док се на степеницама испред цркве разлеже музика, а маса туриста ужива испијајући вино и гласно се смејући.

Нове париске атракције инспирисане су делом Дена Брауна. Црква Сен Силпис налази се на тргу, на који из свог стана гледа Катрин Денев. Историја ове цркве прилично је интересантна. Саграђена је на темељима египатског храма посвећеног богињи Изиди. У њој су крштени Бодлер и Маркиз де Сад, овде се венчао Виктор Иго, а место је где се окупљају припадници тајних друштава. У сивом гранитном поду пресијавала се танка бакарна трака са градуираним ознакама, пагански астрономски уређај, назван ружина линија; ружа ветрова и нулти меридијан до 1888. године. Пратећи нит стигли смо до објекта који овде нисмо очекивали, египатског обелиска. Обилазећи Париз пронашли смо многобројне египатске симболе. Покојног Франсоа Митерана називали су Сфингом. Његов допринос изгледу града је немерљив, заиста фараонски.

Парижани нису негостољубиви, како се уобичајено тврди, већ су свесни своје традиције, посебности и вредности које поседују. Саслушаће вас и одговорити вам на енглеском, али ако им се обратите на француском, сва врата су вам широм отворена. Видећете, такође, да становници Париза припадају разним етничким групама, свим расама, а да опет влада толеранција и преплитање културних вредности, које су, додатно, оплемениле и обогатиле културну и туристичку понуду града.

Још једна предрасуда јесте – да је Париз скуп град. Лично искуство ми говори да у сваком граду можете наћи смештај, ресторане, храну и остале садржаје у складу са дубином џепа. На пример, комплетна вечера на Монмартру уз пиће и музику коштала нас је 15 евра; у продавницама смо чувене сиреве нашли за око два до три евра, а вино већ по цени од 1,5 евро. Могуће је да ће негде "гарсони" покушати скупље да вам наплате вино, рачунајући да сте подлегли шарму француске престонице, а на вама је да одлучите да ли ћете им то допустити или не. Зато ће вас задивити "Галерија Лафајет" из 1906. године са куполом од шареног стакла и ексклузивним продавницама, а за куповину вам на услузи стоје и робне куће за плићи џеп "Тати".

Ако сте авантуристичког духа спустите се у катакомбе оивичене стаклом, где се налазе кости прастановника француске метрополе. Париско подземље има 300 километара ходника и галерија. Музеј науке и технике својеврсни је омаж масонерији. Пронађите Булевар српског краља Петра I и споменик посвећен њему. Обиђите уметнички настројени Монпарнас и са зграде високе 196 метара, са 56. спрата посматрајте град и утврдите зашто је добио име "Град светлости". Припазите да не прођете као Пепељуга, јер се у један сат по поноћи гасе светла на јавним здањима. Ако вам ни то није доста, ту је Музеј еротике са више од две хиљаде експоната, те смело прошетајте кроз историју љубавних игара и умећа.

Осванули смо на гробљу Перл Лашез, привремено, наравно. На улазу смо узели бесплатну мапу и кренули у потрагу ка местима где леже Балзак, Марсел Пруст, Фредерик Шопен, Едит Пјаф, Сара Бернард, и многи други великани. Ипак, највећи публицитет доживело је 1971. године када је фронтмен групе "Дорси" Џим Морисон овде пронашао вечни мир. Његов гроб је нажалост ограђен и недоступан, вероватно због недоличног понашања његових најватренијих обожавалаца.

На крају логичан завршетак наше краткотрајне француске авантуре, посета једном од париских кабареа. Од богате понуде "Мулен ружа", "Лида", "Крејзи хорса" избор је пао на традиционални "Фоли Бержер" можда и због тога што су управо припремили нову представу са оригиналним француским канканом.

У метро станици жандари са дресираним псима, али и саксофониста у возу, слика која ми се увек мотала по глави док сам маштао о Паризу. Жеље се остварују онима који верују у своје снове. Родила се страсна љубав на први поглед, али за сва времена.