Јаз између генерација је измишљен

Ништа не успева као успех, каже Милован Витезовић одговарајући на питање како он себи објашњава то што су „Службени гласник” и „Чигоја штампа” недавно објавили 30. издање његовог романа „Лајање на звезде”.

Вест о 30. издању романа о доживљајима матураната из провинције надовезује се на ништа мање популарни истоимени филм Здравка Шотре, странице на „Фејсбуку” са 400.000 фанова и форуме на којима ђаци препоручују једни другима књигу као забавни искорак из досадне лектире. Стари наслов у новом издању поклон је данашњим матурантима који показују интересовање за шале које су збијали Витезовић (67) и његови другови из гимназије, а које су послужиле за писање романа o Филозофу и Тупии њиховим мудростима – „Умни рад је физички неиздржив” – или глупостима – „Ахилова пета је раван табан”.

Док су велики тиражи и бројна издања данас реткост, писац „Шешира професора Косте Вујића” (недавно такође имао филмску верзију Здравка Шотре), „Свете љубави” и „Симфоније Винавер” и аутор гледаних ТВ серија „Вук Караџић” и „Димитрије Туцовић” каже да је на све то одавно навикао.

– Успехе човек не треба да објашњава. Роман сам писао из недеље у недељу, у наставцима, у листу „Младост”, незавршен рукопис ми је тражио Милош Стамболић за нову Нолитову библиотеку да се нађе уз Толкиновог „Хобита”, Велсов „Рат планета”, Конан Дојлове „Доживљаје Шерлока Холмса”, Адамсов „Брежуљак Вотершип”, Кишове „Ране јаде”, а Никола Милошевић је написао несуздржани предговор. Успех ове књиге се већ 34 године увећава. Чињеница да овај наслов има 400.000 фанова на „Фејсбуку” за мене је била шокантна на леп начин, што показује да је ово роман младости која се непрекидно живи.

Шта је тајна? Једном сте објаснили да се држите Аристотелових савета...

Аристотеловац сам не по саветима, већ по естетским уверењима, по целовитости и складности дела, по уверљивости догађаја, по обликовању карактера, по сигурном дијалогу... све код мене има драмски набој. Катарзу имам и у афоризмима, а камоли у већем делу.

А имате ли романтизовање прошлости? Једна од замерки Шотриним филмовима, па и оних по Вашим делима, јесте да је некритички романтизовао прошлост.

Романтик сам бајронског карактера, побуњен и непоправљив. Из тог карактера пишем исто о садашњости, скорој прошлости и минулим временима. То не скривам и сматрам основом свог књижевног дела. У свему што сам написао очита је тежња и вера у људскост и нову ренесансу.

Данашњи матуранти знају напамет цитате из романа „Лајање на звезде”, који је настао на основу Ваших школских дана. Шта нам то говори о јазу између генерација?

Јаз међу генерацијама су смислили и одржавају његову регулацију активни припадници старијих генерација из политичких и прагматичних разлога да не дају власт долазећима. Приметно је да се у оба моја „матурска” романа родитељи само часно подразумевају и да их као јунака уопште нема. Матуранти су у њима себи довољни у своме свету, својој слободи, својим љубавима.

Шта још привлачи људе Вашим делима? Неки кажу –носталгија?

Делимично се и то може претпоставити, али само код старијих читалаца, оних који су прошли животне и друштвене ломове. Међутим, матура је зрело доба човечанства и ове две књиге живе са сваком новом генерацијом матураната, упућују их у љубав и живот уметничким књижевним начинима.

Верује се да је филм допринео 30. издању романа. Шта кажу издавачи, хоће ли се поновити исто са „Шеширом професора Косте Вујића”?

Рекли – не рекли, тираж ће да расте. Додуше, он је до сада имао званичних 17 издања и за сада знам и за два пиратска.

Да ли то значи да се, супротно општем убеђењу, ипак чита?

Моје мишљење је да се и данас чита, мада не онолико колико бисмо хтели. Такође, моје искуство је да сам веома читан писац. Скоро да ниједна моја књига није остала на првом издању. И књиге песама имају по више издања, а романи поготово. Свих дванаест мојих романа су бестселери који трају. Рецимо, роман „Чарапе краља Петра”, са седам објављених превода, има већ 26 издања, чак и пре две године објављени роман „Госпођица Десанка” има већ четири издања.

А шта чита бестселер писац?

Моје садашње читање је радно. Пишем роман о Бранку Ћопићу за „Српску књижевну задругу” и драму о Стерији за Звездара театар. Читам их и „купујем” им душу. Ђаволски посао!

--------------------------------------------------------------

„Шешир” за мађарске ђаке

Дугогодишњи уредник играног програма Телевизије Београд и главни уредник уметничког програма РТС, данас је универзитетски професор филмског и ТВ сценарија. У око 200 издања објавио је 50 књига, између осталог и на немачком, енглеском, италијанском, словеначком, руском, македонском, грчком, румунском и хебрејском језику. Неки од наслова ушли су у обавезну лектиру појединих земаља.

– „Шешир професора Косте Вујића” представља нашу књижевност и у званичној лектири Мађарске, где га државни завод објављује двојезично. Овај роман је преведен на хебрејски и грчки. У Грчкој је имао два издања. Са афоризмима сам заступљен у немачким гимназијским читанкама – каже Витезовић.