Перјаница маркетинга

Ових дана у Београд стиже неприкосновени маркетиншки гуру, професор Филип Котлер, утемељивач и промотер савремене маркетиншке пословне филозофије. Вредан мислилац и аутор, своје предавање одржаће на некадашњи Дан младости, традиционални празник омладинаца и омладинки Југославије (рођендан Јосипа Броза Тита), који је био режиран по најблиставијим маркетинг постулатима комунистичког режима. Симболично, а и поучно: чак се ни следбеници интернационале нису одрицали "мрских" поука западне пословне филозофије.

Овога пута, уместо слета, штафете и Титове интерпретације маркетинга, чућемо нешто о есенцији пословне стратегије, која очигледно има следбенике у "измима" различитог профила.

И зато је потребно и важно да подсетимо да се oве године навршава 70 година од када је у Београду основана Економско-комерцијална висока школа, данас Економски факултет, прва и права школа економије у нашој земљи.

Тадашња домаћa одлучност да се проучава трговинска проблематика била је паралелна с афирмацијoм маркетиншке пословне филозофије у САД.

Тридесетих година прошлог века маркетиншка пословна оријентација доспела је у жижу интересовања америчке јавности, јер је нудила ефикасан одговор на изазове економске кризе хиперпродукције.

Захваљујући маркетингу, између осталог, дошло је до стабилизације и опоравка америчке економије, што је био својеврстан сигнал бројним нацијама да нова пословна идеја нуди значајне могућности економског раста и развоја.

Осећајући значај комерцијале као "центарфора" у игри тржишног наступа и неопходност проучавања актуелних трговинских приступа и техника, ондашња домаћа просветна власт је основала школу за проучавање водећих пословних искуства и школовање одговарајућих кадрова за српску привреду.

Трговини је дат образовни приоритет, чиме смо стали у ред нација које су прихватиле и радиле на развоју логике модерне конкурентске утакмице. Нема сумње да је тадашњи министар просвете Д. Стошовић визионарски, бар у овом случају, разумео време које долази и неопходност уздизања конкурентности нације.

Парадоксално је то што су прве генерације дипломаца Економско-комерцијалне високе школе прве значајније пословне шансе добилe у комунистичкој Југославији.

И поред идеолошких стега и понижавајућег третмана трговине и трговаца (ваљда је зато 1947. и промењен назив школе), идеја важности модерне трговине и маркетиншког разумевања посла je ширена, тако да већ 1950-их срећемо наговештаје развоја предузећа чији профил превазилази стереотипно виђене капацитете ондашњег политичког и економског система.

У прилог овој тези можемо дати читав низ аргумената, али се ограничавамо на само два: једaн од првих супермаркета у Европи отворен је на Цветном тргу у Београду (годину дана пре Париза), као и модерни ланац робних кућа (РКБ).

Тада заметнуте трговинске и маркетиншке институције, у проблематичном транзиционом периоду, Србија, на жалост, није сачувала.

Не само што је пре седам деценија дала одлучујући допринос увођењу модерног трговинског образовања, прва и права школа економије крајем 60-их и почетком 70-их продуковала је и прву значајнију домаћу маркетиншку литературу, са заокруженим виђењем пословне концепције.

На трагу пионирског рада професора Радуновића и Милисављевића, данас се на српском тржишту може наћи прегршт маркетиншких наслова, различитог квалитета. Посебну пажњу привлаче новији преводи оригиналних дела, попут водећег светског уџбеника "Маркетинг менаџмент", поменутог аутора, ових дана госта Београда, Филипа Котлера и његовог коаутора Келера.

Очито је да нове маркетиншке идеје и иницијативе доспевају и са гостујућим предавачима, који у последње време наше Србију виде као атрактивно тржиште, жељно инспиративних пословних концепција.

Школа модерне трговине и маркетинга, данас, са новокомпонованом концентрацијом капитала посебно добија на значају. Већи капитал и заоштрена конкуренција значе већи ризик, што у први план ставља императив одговарајућег знања и стратегијског вођења фирми, у функцији потрошача и маркетиншке оријентације.

Данас је трговина водећа привредна грана и перјаница маркетинга, тако да проучавање модерног трговинског менаџмента и маркетинга посебно добија на значају. После седам деценија круг се затвара, са наравоученијем да су 1937. године у српској просветној власти седели мислећи људи, са јасном визијом у ком смеру треба усмеравати школовање будућих кадрова.

Доцент на Економском факултету у Београду